Времеплов: Нови биоскоп у Бачкој Паланци

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 255 од 16. новембра 1969. године.


МОРА СЕ ПОШТОВАТИ СЛОВО ЗАКОНА

Прошле недеље надлежни органи Општинске скупштине су, спроводећи одлуку општинског Већа, били принуђени да сруше неколико бесправно саграђених кућа. Наравно, власници сада већ бивших бесправно саграђених кућа најављују жалбе на све стране. Нажалост, они се нису либили физичких напада на недужне људе који раде у појединим органима Општинске скупштине.

Проблеми дивље градње толико су узели маха да је она доспела на дненви ред Општинског већа трећег октобра. Јер сви напори да се бесправна градња „сломи“ још пре пет година нису уродили плодом. Једноставно, грађани тешко могу да схвате да на свом поседу не могу да граде – шта хоће.

Грађани неће да схвате да постоје, на пример, зоне за зеленило, становање или, пак, досадашње стамбене зоне које су осуђене на одумирање! Једноставно, они настављају да граде бесправно (ненаменски) по свом ћефу.

СЕКИРОМ НА ЧЛАНОВЕ КОМИСИЈЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ

Судија за прекршаје казнио је са 60 дана затвора Спасоја Кумовића зато што је на својој парцели секиром и мотком дочекао чланове комисије за комасацију и покушао физички да се обрачуна са њима, док су Стеван Данић и Милан Адамовић. Новчано кажњени јер су у службеним просторијама спречавали рад комисије за комасацију.

Незадовољан наделом парцела у комасацијском подухвату у атару Младенова, тридесетогодишњи радник Спасоје Кумовић, је 31. октобра на својој њиви у потесу званом „Бела-мајур“ секиром и дебелом мотком дугачком око 60 центиметара дочекао чланове комисије за комасацију, спречио ух у раду и налетео на њих да се физички обрачуна, тако да је комисија под његовим притиском морала да напусти посао.

РАДНИЦИ ИЗБЕГАВАЈУ БОЛОВАЊЕ

Фабрика кожне и металне галантерије „Меркур“ из Бачке Паланке налази се на добром колосеку реформе односно таквог газдовања и пословања које је отеловљење ваљање организације рада, а која бележи запаженије резултате у атмосфери све израженије робно-тржишне привреде и уклапања у међународну поделу рада.

Планер и аналитичар Франц Турк указао је на важну чињеницу да су у овој години постигнути бољи резултати са 604 запослених, него у прошлој години са 614 запослених у фабрици! Турк је изнео и друге уверљиве податке. Тако је на пример продуктивност рада, мерена норма-часовима, порасла за 6,5 одсто. Коришћење радног времена боље је за 6 процената.

Губици у времену мањи су за 33 процента (са 7001 у прошлој на 4678 часова у овој години, за првих девет месеци). Затим, мање се болује за 22 процента (са 82.530 часова у прошлој на 64.390 часова у овој години).

НОВИ БИОСКОП – ЖЕЉА ИЛИ СТВАРНОСТ

Бачка Паланка као привредни и културни центар наше општине не може се похвалити да има богат културно-забавни живот, јер сем биоскопа и однедавно Аматерског позоришта, не рачунајући забаве које омладина организује у своме дому, нема ни једно друго место где би грађани могли пријатно провести неколико часова.

У току скученом избору многи се одлучују да своје слободно време прекрате одласком у биоскоп, кои донекле може да задовољи културне потребе свакога човека.

Међутим, мала и скучена биоскопска дворана често пута не може да задовољи љубитеље „седме уметности“. Није никаква тајна да је једина биоскопска дворана у нашем граду уједно и ругло Бачке Паланке, јер су скоро сва места у нашој општини ово питање одавно решила изградњом нових или адаптацијом старих биоскопских дворана. Како сада ствари стоје постоје мали изгледи да се ово питање у Бачкој Паланци скорије реши.

Урбанистичким планом предвиђено је да се кроз неколико година приступи изградњи новог биоскопа и омладинског дома у строгом центру града у зони „Партизан“. Међутим, још није познато када ће се приступити реализацији овог плана, мада је крајње време да се ово питање покрене са мртве тачке, тим пре што је дворана а поготово хол биоскопа у таквом стању да прети опасност од рушења.

ПРОЦВЕТАЋЕ ДЕЧИЈИ ВРТИЋИ

Тек прошле године обезбеђена су средства за организовано подизање и збрињавање деце предшколског и школског узраста: за непосредну дечију заштиту или пак за сталну допунску помоћ породицама радника са децом. Средства Општинског фонда за непосредну дечју заштиту „цуре“ из доприноса на личне дохотке, затим из помоћи друштвено-политичких заједница, месних заједница итд.

Посебно треба нагласити да се средства Општинског суда за непосредну дечју заштиту могу удружити – наш Фонд то чини – са средствима других носилаца обавеза у области дечје заштите.

За ову годину предвиђени су расходи за близу 90 старих милиона! Већина средстава намењена су за – инвестиције, с обзиром на стање објеката и опреме у предшколским установама. Само за девет месеци ове године учињено је више него много.

Приредила: Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *