Воћарство: Слатка зарада од воћњака

„Будућност пољопривреде: Млади у свим секторима“
Зарада од воћарства у Србији може бити веома висока, али зависи од избора воћне врсте, улагања, тржишних цена и временских услова. Малина, купина, трешња и јабука често доносе стабилнији профит, док цене кајсија или шљива могу знатно да варирају због великих понуда у појединим сезонама, нпр. у 2026. години вишња је изузетно добро родила што јој је помало снизило цену. Почетна улагања за садњу, систем за наводњавање и заштиту могу бити доста велика, док су годишњи трошкови резидбе, прскања и ђубрења стални. У зависности од тога коју врсту воћа се одлучите да узгајате, трошкови варирају.
Ранко Панић из Бачке Паланке се одлучио за аронију и лешнике. ПГ Панић има хектар и под засадом ових воћки. Поред узгоја, они су отишли корак даље па су покренули производњу разних производа, а сами производе сировину, односно аронију и лешник. Они производе матичне сокове, чајеве, производе у меду, интегралне кексе, па чак и ратлуке које им праве мајстори из Истанбула. На наше питање колико је тешко последњих година одржати лешник као културу, Ранко је рекао:
– Узгој је све тежи и тежи, чак и код других врста воћа. Конкретно код лешника, додатна прскања морају да се раде. Лешник је пре био мање захтеван за узгој, међутим последњих година се појављују разне врсте болести попут лескиног црва, а и смрдибубе су исто велики проблем. Ми држимо плантажу 14 година и имамо довољно искуства, прскамо минимално превентивно па нисмо имали проблема са болестима у воћњаку. Многи воћари имају проблема и због климатских промена. Све је заступљеније наводњавање, али се мора пазити јер по високим температурама се не сме радити, него ноћу или у раним јутарњим часовима.
Да ли вам иде у прилог да су кошнице пчела у близини?
-Ми смо пчеларима интересантни само почетком априла кад је цветање ароније која има врло леп и бујан цвет. Наша плантажа је уз Багремару, а време цветања багрема се поклапа са аронијом, тако да ми увек имамо пчеле у близини што нам наравно погодује. Овом приликом бих упутио и апел другим произвођачима воћа, дакле мислим да би било уљудно да обавесте пчеларе кад третирају воћке, како бисмо сачували пчеле. Сведоци смо великог помора пчела у 2025. години, чак се сматра да је било око 40 посто угинућа.
Обзиром на године искуства у воћарству, питали смо Ранка Панића, који би савет дао младима који би се бавили воћарством:
-Основна ствар је стрпљење. Код неких других култура, посадите у јесен или у пролеће и убрзо видите плодове вашег рада, али код воћарства није тако. Захтевно је, јер се мора чекати бар 4-5 година без обзира која врста воћа је у питању. Велика су улагања, а у том првом периоду нема поврата уложених средстава. Ко планира да се бави воћарством не треба да улази брзоплето у посао, треба му доста средстава за улагања првих година, то су озбиљни пројекти који се раде на породичном нивоу, за вишегодишљи успех. Држава помаже колико може разним подстицајима, који добро дођу да се прегураји тешки периоди.
Поред стрпљења, Ранко наводи да је веома важна и едукација.
У периоду пуне родности одређене врсте воћа, чиста зарада по хектару може износити од 15.000 па све до више од 30.000 евра годишње. Извоз воћа из Србије бележи раст и премашује 800 милиона евра, што показује да стабилно тржиште постоји за квалитетне плодове. Србија је током 2025. године извезла 287.056 тона воћа у вредности од 807,9 милиона евра, што је за 8,6 одсто више него годину дана раније, иако је количински извоз био мањи, објавило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде поводом 1. јула – Светског дана воћа.
Воћарима су на располагању подстицаји за подизање нових засада, изградњу и опремање хладњача, набавку савремене механизације, система за наводњавање и противградну заштиту, као и мере за развој прерађивачких капацитета и повећање додате вредности домаћих производа.
Д. Ј. Бујак
Пројекат је суфинансиран од стране Општине Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.



