Све је мање ласта у Бачкој Паланци

Све мање природног станишта и хране довели су до смањења популације бројних врста птица селица. Сведоци смо и сами да све мање током летњих месеци можемо видети на пример ласте, којих је некада било готово на сваком кораку. Угрожене су и друге врсте птица, па је Друштво за заштиту и проучавање птица од почетка године спровело више акција које за циљ имају подизање свести о заштити угрожених врста и добијање увида у тренутни број јединки одређених врста птица.
Љубитељ птица и донедавни члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Растислав Турчан из Бачке Паланке каже да су се преко овог Друштва од почетка године спровеле четири акције везане за птице селице.
-Имали смо у марту европски викенд птица селица, односно тај период кад се птице враћају. Постављали смо платформе за гнезда за беле роде, више њих је постављено и у нашој општини. До 6. јуна трајало је такмичење за газдинство са највише ластиних гнезда, а тренутно је актуелна акција пописа гнездилишних колонија ласта брегуница. Одлучили смо да урадимо попис да бисмо видели тренутно стање, да би у наредним пописама могло да се прати да ли је њихов број у порасту или у опадању. По неким пописима из Мађарске се дошло до податка да је број ласта брегуница у опадању за 40 посто, што је висок број заиста, прича Турчан.
Ласте брегунице, каже наш саговорник, не можемо да видимо у граду, али их има уз дуж речних токова, посебно уз Дунав, као и око језера и канала. Конкретно у Бачкој Паланци раније их је било много у близини Дунава, као и језера Багер, али у последње време их све мање чак и на тим местима.
-Раније су њихова гнезда била честа и могла су се видети на многим местима, али ево у скорије време се ја лично не сећам да сам виђао. Зато бисмо у овој акцији пописа брегуница највећу помоћ могли очекивати од рибара, ловаца, земљорадника, свих оних који се крећу по природи и местима која су удаљена од путева, јер на тим местима се углавном и налазе гнездилишта. Дакле, дуж канала, око Дунава, око Багремаре, ту би могле да се потраже колоније, додаје Растислав.
Како је раније саопштено из Друштва за заштиту птица, уколико неко пронађе колонија брегуница, потребно је да пошаљу тачну локацију и фотографију тих карактеристичних одсека са рупама у којима оне живе, а касније ће пописивачи обићи пријављене локације и посебном методологијом утврдити број парова. Подаци се шаљу на мејл адресу jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs.
Као главне узроке изузетно смањеног броја ласта и других птица, Растислав наводи недостатак природног станишта као и хране.
-Наше обале су постале доста уређене, бетонске и просто неприродне тако да је то конкретно проблем када су у питању ласте брегунице. Недостатак сеоског начина живота, све мање штала и обора са домаћим животињама попут свиње и краве, довело је до смањеног броја сеоских ласта. Можете обићи пола Бачке Паланке па тешко да ћете пронаћи нешто од живине, а да не причамо о другим врстама животиња, уз које ласте заправо и праве гнезда и опстају. Новије куће са новим фасадама такође нису погодне за израду гнезда, тако да ни ту не више гнезда, додаје он.
Када су у питању роде на територији наше општине, оне су и ове године пристигле у сличном броју као и претходних година. Турчан додаје да је њима ипак много лакше него ластама, неке остају чак и током зиме овде јер наше зиме више нису „јаке“ као некад, а депонија им је добар извор хране. Оно што је занимљиво јесте да у Полојској шуми, између Бачке Паланке и Челарева имамо и један пар црне роде, строго заштићене врсте у Србији.
Поред тога што активно прати станишта и бројност угрожених врста птица у Србији, Растислав већ дуги низ година узгаја бројне врсте егзотичних птица у свом дворишту.
-Имам афричких, европских, северноамеричких, аустралијских птица, заиста много врста. Држим их напољу, мозамбик канаринац, судански златни врабац, сви су они без проблема презимели зиму напољу. Нису више зиме као што су некад биле, тако да им одговара и овде, рекао је Турчан.
И човек својим деловањем, врло често несвесно, угрожава опстанак бројних врста. Растислав напомиње да се често деси, када су периоду излегања младих птића, да испадну из гнезда. Највећа грешка коју можемо да направимо јесте да узмемо ту птицу и понесемо кући. Неко жели да је утопли, нахрани, заштити, али јој несвесно наноси велику штету. Једина што грађани могу да ураде када наиђу на птића на земљи, јесте да га врате на дрво, на неку ближу грану и родитељи ће се засигурно побринути за своје младунче и вратити га у гнездо. Природа је све то сама уредила, рекао је на крају наш саговорник.
Д. Ј. Бујак



