Стеван Јурић о исплативости соларних панела

Једна од мера Владе Србије, када је у питању енергетска ефикасност кућа и станова у Србији, јесу и субвенције за уградњу соларних панела на породичне куће. Један од оних који су се определили за овај вид унапређења енергетске ефикасности на својој кући јесте и Стеван Јурић из Бачке Паланке, који је прошле године на пролеће ставио соларне панеле. За „Недељне новине“ Стеван је испричао како уопште функционише овај систем, као и колике уштеде је остварио до сад.
Поред уштеде коју остварује, Стеван као једну од предности овог начина производње и коришћења електричне енергије истиче и то што нема никаквих проблема са очитавањем утрошене струје, путем апликације на крају сваког месеца добија обавештење о утрошеној и предатој струји као и износ који плаћа.
-Систем функционише тако што се светлост, помоћу фотонапонских панела, претвара у електричну енергију путем једног апарата, који није видљив посматрачу, он види само те фотонапонске панеле, а срце целог система је тај један уређај који је заштићен од атмосферских падавина, а који ту сунчеву енергију претвара у електричну енергију. Такође, постоји сат који мери колико је произведено струје на тај начин, и колико је потрошач струје „повукао“ из мреже, прича Јурић.
Он додаје да цео систем подразумева сат који двосмерно мери струју, колико у једном тренутку тај произвођач струје предаје ка мрежи. Стеван наводи пример када је сунчан дан, он произведе шест киловата у току једног сата, а потрошња буде два киловата. Четири киловата, како каже, одлазе у мрежу, користе је други људи. Паметно бројило потрошњу мери у реалном времену, што омогућава купцима произвођачима да немају никаквих проблема са очитавањем струје.
-Дакле, ми последњег дана у месецу, у поноћ, добијемо на апликацији извештај колико смо тог месеца произвели струје, колико смо истовремено потрошили, колико смо предали у мрежу, колико смо повукли из мреже, јефтине или скупе тарифе. Електронским путем добијамо обрачун, 20. у месецу, нема никаквих кашњења рачуна. Што се тиче остварене уштеде, ако поредим са неким нашим комшијама, који имају сличну потрошњу као ми, њихови рачуни су сада негде око 6 или 7 хиљада динара, моји рачуни су око 1.500 динара, рекао је Јурић.
Стеван каже да је у његовом случају прошло годину и по дана од уградње и да је тај период довољан да се види и исплативост. Годишња потрошња струје у породици Јурић била је око 4,5 хиљаде киловата, а након уградње соларних панела, произведу 7 хиљада киловата. Вишак, како објашњава, не може да се акумулира већ се он првог априла сваке године поништава.
-Те 3 хиљаде киловата вишка ја морам или потрошити до првог априла или их без накнаде поклонити. Али се онда ја трудим да вишка и не буде много, односно да што више трошим ту струју у тренутку кад се она производи, јер постоји и накнада која се плаћа када сопствену струју коју си произвео, предаш дистрибуцији. Та накнада јесте нижа него сам киловат, али опет, зашто плаћати уколико може да се избегне тај трошак. То је довело до тога да променимо навике стваране годинама, па уместо што ноћу палимо одређене уређаје, сада то радимо искључиво током дана, каже Стеван Јурић.
Стеван је за уградњу соларних панела искористио субвенције државе. Од државе је добио 400.000, процена трошкова је била 800.000 динара. У међувремену материјал је поскупео па је на крају све коштало око 900.000 динара, али без обзира на ту чињеницу, наш саговорник каже да се ова инвестиција кроз пар година итекако исплати јер се остварују уштеде и на рачунима за гас.
-Није било 50-50%, било је 40-60%, али опет то је добра ствар. У том смислу је субвенција државе добро дошла, готово половину трошкова сам на тај начин обезбедио. Колико кошта да кошта, то се кроз одређен број година исплати и практично ће вам после струја остајати готово бесплатна. Ја сам на пример вишак струје употребио за грејање у зимском периду, дакле нисам користио гас за грејање, а трошио сам струје коју сам преизвео током лета. Тако да када све то ставим на папир, ова инвестиција ће ми се исплатити за отприлике шест година, рекао је наш саговорник.
Уградња соларних панела није компликована, Стеван каже да је све било готово за два радна дана. Папирологија је оно што је компликовано, додаје он, али ту грађани препуштају највећи део посла фирми са којом је Општина склопила уговоре. Крајњи корисници су имали посла само око одређених формалности и достављања основних података.
-Једина ствар која је мана целе приче су предугачки рокови и то они који се тичу Електродистрибуције. Дакле, од постављања панела, комплетно завршених радова, до решења и изласка на терен протекло је 60 дана, што мислим да је непотребно, рекао је Јурић.
Век соларних панела је 20 година. Након тог периода његова моћ производње струје се смањује, али Стеван истиче да њихова замена након тог периода није велики трошак. Такође, нема високих трошкова одржавања, потребно је њихово чишћење у данима када нема кише па је могуће да дође до таложења прашине или евентуално скидање снега уколико се створи снежни покривач на самим панелима.
-Ово су све моја искуства и морам да кажем да сам задовољан овом инвестицијом. Надамо се да ће у наредном периоду бити још субвенција државе, али чак и без тих субвенција, за оне који то могу да приуште, ово је исплативо, тако да бих свима препоручио уградњу соларних панела. И сами државни званичници износе податке о повећаној потрошњи струје у нашој земљи, а истовремено нас ЕУ притиска да смањимо загађење ваздуха, што значи да ће држава сигурно у наредном периоду наставити да подстиче тзв. зелену енергију, закључио је Стеван Јурић.
Д. Ј. Бујак



