Срећна Српска нова година!

Широм Србије дочекана је Нова година по јулијанском календару. Славило се на градским трговима, у угоститељским објектима, али и у кругу породица. У Храму Светог Саве одржан је молебан, док је у Београду на води организован ватромет, игра дронова и ласерски ефекти.


Српска православна црква, као и друге цркве које поштују јулијански календар, дочекале су почетак нове 2026. године, а широм Србије организован је дочек.

Славило се у Нишу, Чачку, Крагујевцу, Београду, на Златибору, Косову и Метохији и у бројним другим градовима и туристичким центрима.

У Храму Светог Саве одржан је молебан, док је у Београду на води организован ватромет, игра дронова и ласерски ефекти.

Осим у Србији, Нова година по јулијанском календару дочекана је и у Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, као и у православним срединама у Хрватској.

Прослава је организована и међу православним становништвом у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији и Молдавији.

Традиција обележавања јулијанске Нове године негује се и у појединим немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Срећна нова година свима који славе!

Славимо Светог Василија Великог, Обрезање Господње и Мали Божић

Српска православна црква (СПЦ) данас прославља три празника – славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић. То је и први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару СПЦ означен је црвеним словом и као мрсан дан.

Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава првог дана Нове године по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску Нову годину – Василица.

Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију, а школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар отпадник (Јулијан Апостата).

Свети Василије је крштен у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година.

Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике.

У многим крајевима је остао обичај да се 14. јануара понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.

У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима, а као што се за Божић меси погача чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“.

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.

У неким крајевима постоји веровање да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

По народним веровањима, Српску нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.

После новогодишњег ручка, обичај је био да се покупе кости од печења, однесу и ставе на мравињак, како би се, по веровању, стока множила ко мрави.

Такође, постојало је и веровање да ће душа онога ко умре између Божића и Малог Божића отићи у рај.

Извор: РТС, РТВ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *