Психолог: Коцкање је зависност која разара све

Све је више зависника од коцкања, поготово међу млађом популацијом. Излечење није лако, поготово у каснијим годинама, а овај вид зависности неретко уништава целу породицу. Држава је донекле препознала проблем са овом врстом болести зависности те крајем прошле године изменила Закон о играма на срећу који предвиђа појачане контроле, али и смањење броја објеката у којима се приређују.


Мастер психолог и психотерапеут Миљана Рађеновић из Бачке Паланке објаснила је због чега је коцкање најдеструктивнија болест зависности као и како да реагујемо уколико приметимо да неко нама близак има проблем.

-Коцкање као болест зависности доводи до поремећаја функционисања сва три аспекта живота, односно психичког, физичког и социјалног аспекта живљења. Постоји гледиште да је коцкање добровољно учешће у међусобном преношењу, губљењу и добијању материјалних вредности (пре свега новца) путем различитих видова коцкарских игара. Ако пођемо, дакле само од основне дефиниције коцкања, схватамо да је овај вид зависности апсолутно најдеструктивнија болест зависности, која погађа апсолутно све делове нашег функционисања и живота. Коцкање само по себи постаје поремећај и зависност онда кад престане да буде „игра“ и наметне се као стални образац понашања, због чега изазива проблем зависности и уопште проблем у животу зависника, рекла је Миљана за „Недељне новине“.

Измене Закона о играма срећу предвиђају и забрану рекламирања кладионица и коцкарница од стране познатих личности. Такође, уводи се и додатна обавеза да се постер са упозорењем о зависности и забраном за малолетнике истакне и на излогу. Удаљеност кладионице од школе мора бити 200 метара, а 100 метара између два објекта. Наша саговорница истиче да се у пракси сусреће и са малолетним лицима који су већ зависни од коцкања, али да је на пример, после 40. године излечење све теже.

-Сваки појединац са годинама развија и у „позитивном“ и у „негативном“ смислу, односно имамо различита уверења која носимо са собом. Та уверења нас воде кроз живот. Са зрелијим годинама уверења су већ довољно чврста да их је све теже мењати, није немогуће, али јесте теже. Још ако томе придодамо болест зависности, попут коцкања, а особа има уверење да она нема „проблем са коцком“ тада ситуација постоје још тежа, а резултати лечења спори, а понекад и изостају. Код мене се најчешће јављају особе узраста од чак 17 па све до 50 година старости, мада границе се померају. Најчешће се јављају чланови породица за савет шта је најбоље урадити, или родитељи деце која подлегну овој болести зависности. Нажалост, јављање код стручних лица се дешава тек када исцрпе неке своје самосталне начине помоћи, а особа је већ дуго у болести зависности, и тада се јављају за стручну помоћ, напомиње психолог и психотерапеут, Миљана Рађеновић.

Она додаје да зависности које не укључују хемијску или неку другу активну супстанцу називамо „токсикоманије без дрога“, а са другим зависностима их повезује исти тип личности односно њихова патолошка структура.

-Ове особе су неспособне да одложе задовољство и импулсивно реагују, радећи све да дођу до циља. Неке од карактеристика личности које имају заједничку повезницу, а то је коцкарско понашања су: себичност, егоцентричност, обмањивање, лаж, крађа, агресивност, импулсивност, непоштовање ауторитета, избегавање обавеза, тврдоглавост, неадекватно изражавање емоција, изолација (повлачење), објашњава наша саговорница.

Као савет за то шта урадити уколико приметимо да члан породице или близак пријатељ има проблем са коцкањем, Миљана кратко каже да је неопходно одмах се обратити за стручну помоћ, јер је психолошка подршка у тим ситуацијама и члановима породице, као и самом зависнику, од велике важности.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *