Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Ашлама чудно име за трешњу“ – Николина Бајић
Рат из угла детета, његовог невиног срца које све опрашта.
Несвакидашња истинита прича која поставља питање какво је човечанство које дозволи да деца изгубе детињство?
„Било, не поновило се…“
Балкан. Земља где је крв људска до пре двадесетак година текла потоцима. Земља у којој су отац и син расли као сирочићи, а жене с колена на колено бивале удовице. Земља у којој су се идеологије, смрт и злочини смењивали као годишња доба. Земља са превише бола, патње, туге и још свежих ратних, рећи ћу, и братоубилачких сећања, из којих се рађала мржња и нетрпељивост потпирена и разјарена од стране оних који су се одувек користили туђом несрећом.
Због тога посебно место у књижевности заслужују људи који пишу о ратним годинама на нашим просторима, јер често наш језик и поред свог богатства покаже управо недостатак речи за прави опис суза из невиних дечијих очију. Речи које постоје и које су познате, ни на који начин не могу довољно и јако да опишу сву бол и сва страдања.
Речи које ћете прочитати у књизи Николине Бајић Ашлама: чудно име за трешњу.
Речи које ћете читати уз тугу и сузе, и повремено уз осмех. Јер су и љубав, и срећа, али и патња и страдање у времену зла главни мотиви за настанак ове дивне књиге која нас својом радњом враћа у не тако далеку прошлост, у деведесете године прошлог века, на простору Србије и Босне и Хецеговине, приближавајучи нам рат из угла детета.
Главни јунаци књиге су унука Нина, деда Бранко, бака Славенка и праунка Теодора, људи који нам показују храброст, мудрост која се учи из живота а не из књига, вољу за животом, снагу у вери, у Бога и у крсну славу за боље сутра, која се највише види као светлост у тами. Уче нас љубави и стрпљењу, мирној и тихој речи чак и кад је у срцу најтежа бура, оданости и веровању у дату реч која је детету светиња.
– Из рецензије Милене Миликић
„Ковачи лажног новца“ – Андре Жид
Први пут објављен 1925. године, овај роман Андре Жида свјетску славу је стекао због експлицитног третмана контроверзних тема људске сексуалности и немилосрдног, анатомски прецизног приказа француске средње класе и њених моралних назора. Писац овог романа је 1947. године награђен и Нобеловом наградом за књижевност.
„Тако је говорио Заратустра“ – Фридрих Ниче
Тако је говорио Заратустра је дело настало између 1883. и 1885., а које говори о старом шаману који се спушта са своје планине међу народ из жеље да научи нешто од њих и да народу подари своје знање. Приликом спуштања у село наилази на разне људе од којих дознаје њихове тајне.
Заратустра је заправо у потрази за човеком себи равним, али многи не разумеју његову филозофију и исмејавају га, међутим има и оних који му се диве.
„Заратустра“ је немачка верзија имена персијског пророка Зороастера (Зараθуштра), наводног оснивача зороастеризма, који је утицао на јудаизам, а затим и на хришћанство. Дакле, књига не приказује историјског Заратустру, о којем имамо врло мало података, већ се користи његова мистичност стварајући једног не-историјског Заратустру, који жели традиционални морал окренути наглавачке. Најславнији одломак налази се на почетку књиге: Заратустра се спушта с планине, разговара с неким човеком и затим се пита: „Да ли је могуће да људи још не знају да је Бог мртав?“
Због својих разматрања то је једно од најпознатијих филозофских дела овога аутора, а стил писања је недвосмислено сврстао Заратустру и у врхунце светске књижевности.



