Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (9. март)
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Млекаџија“ – Ана Бернс
Намера да не знам ништа била је заправо суштина мог читања-у-ходу. Ову реченицу изговара главна јунакиња романа Млекаџија, средња сестра из многочлане католичке породице, која одраста и сазрева у херметички затвореној заједници оштро поларизованог друштва Северне Ирске седамдесетих година прошлог века. У граду без имена, јер имена су из овог романа прогнана као непожељне издајице личног и колективног идентитета, ова осамнаестогодишњакиња суочава се са оним што се у њеној средини зове „политичким проблемима“, а што је у новијој историји подједнако еуфемистички названо „невољама“, док је заправо реч о крвавим сукобима везаним за борбу за отцепљење Северне Ирске од Велике Британије. У средини у којој нема несврстаних и неутралних, у којој нема нијанси између црног и белог, а насиље је пожељно и прихваћено када долази од „наших“ и спроводи се против „њихових“, оних који припадају заједници од „преко пута“ или „преко баре“, средња сестра брани се од стварности задубљена у књигу док хода градским улицама. Изузетна књига у којој се преплићу ужас и хумор и бруталност и нежност и неразумевање и опраштање, у којој бајковита атмосфера као намеран искорак из конкретног хронотопа само појачава ефекат животности, уверавајући читаоца да се све одиграло баш тако, да се све ово догађало и да се догађа увек и свуда. (delfi.rs)
„Брехтова љубавница“ – Жак Пјер Амет
Књига Жака Пјера Амета „Брехтова љубавница“ стоти је добитник Гонкурове награде у Француској. Роман је нимало сентиментална прича о глумљењу живота, глумљењу љубави, увек на ивици да се разоткрију сва неписана, а важећа сценарија. Дело има набој криминалистичког романа у коме су најуспелије оне сцене у којима недостаје још само једна реч да би се открила права улога Марје Ајх, лепе аустријске глумицеЖан Пјер Амет једино није писао поезију, али је њен страствени читалац. Блиски су му Ронсар, Бодлер, али и Брехтов поетски опус, баш као и стваралаштво Хартлинга и Хелдерлина. „Брехт ова љубавница“ је , упркос чврстој структури и сведеном,чистом језичком изразу(тако је Брехт писао поезију), у основи трпко и осетљиво, нежно штиво. Једна глумица, Марија Ајх, чији су родитељи нацисти и због којих она носи огроман осећај кривице, бива ангажована од стране немачке тајне службе, да током 1948. прати Брехта, потказује га и сазна све о његовом духу, уму и души – преко његовог тела. Хладни је рат и некаква чудна, ледена љубав пулсира између Марије Ајх и Бертолта Брехта.
У једном тренутку, она помишља да он не води љубав са њом, него је претреса, а онда, пошто Брехт на тренутак напусти собу, она полако и студиозно претресе његову одећу, списе, ормане, књиге. Марију Ајх воли неко други, страсно и потајно. А Брехта воле друге жене, такође. Између њих је, осим повремене страсти, која сија мутно и има тупу оштрицу, понекад и некакво немушто, тешко пријатељство. Марија Ајх ће наставити живот негде далеко од Брехта, писац нам наговештава. Но нешто у њеној крхкости и лепоти, сећа на Хелдерлина и његову мисао да „они рођени са таквим очима, живе дубоко, али не и дуго“. „Брехтова љубавница“ веома наликује на музичку композицију за клавир и један људски глас. Мукли, тамно обојени, женски алт. Такт је три четвртине. Тоналитет – туга. (knjizara.com)
„Отисак пакла“ – Ли Бардуго
Наћи пролаз до загробног света. Украсти душу из пакла. Једноставан план, осим што се људи који пођу на то путовање ретко кад врате. Али Галаксија Алекс Стерн чврсто је решена да ослободи Дарлингтона из чистилишта – чак и ако је то буде коштало будућности у кући Лета и на Јејлу.
Пошто им је забрањено спасавање, Алекс и Дозова не могу да се обрате кући Лета за помоћ, па зато окупљају екипу сумњивих савезника да спасу џентлмена куће Лета. Заједно ће морати да нађу пут кроз лавиринт езотеричних текстова и бизарних артефаката да би открили најстроже чуване тајне друштава, као и да прекрше свако правило док то раде. Међутим, кад наставно особље почне да умире, Алекс зна да то нису несрећни случајеви. Нешто смртоносно је на делу у Њу Хејвену, а уколико жели да преживи, мораће да се обрачуна са чудовиштима из своје прошлости и са тмином уграђеном у саме зидове универзитета. (vulkani.rs)



