Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (9. фебруар)
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Београд четири“ – Синиша Ковачевић
Београд четири је наставак саге о Београду и његовим житељима.Он прати судбине јунака које смо сретали у претходним романима у најтамнијем периоду немачке окупације али и послератну еуфорију стварања новог,не само политичког него и емоционалног и мисаоног система,новог говора,новог понашања и обичаја,нових становника,уводећи у причу и нове житеље,не само дедињских вила и отетих станова,него и савамалских и дорћолских уџерица.
Неки од старијих житеља престонице ће одустати од живота,неким младим рат ће помоћи у томе,неки ће своје комунистичко одушевљење заменити боравком на Јадрану. Кажу да је Голи оток био пун Црногораца, Далматинаца и Београђана. (knjizare-vulkan.rs)
„Платинаста прашина“ – Татјана де Роне
„Феноменалан роман који оставља без даха.“ – Le Parisien
Полин је млада собарица која ради у легендарном хотелу Мејпс у Рину у Невади. Једног дана се од ње тражи да замени колегиницу и очисти апартман 614, али иако јој је речено да је празан, пред њом се појављује ошамућена, поспана жена. Њих две започињу непосредан разговор, и Полин убрзо постаје повереница гошће апартмана. Тек када изађе из њега и поднесе унакрсно испитивање управнице хотела и својих колега, она сазнаје да је крхка госпођа Милер заправо Мерилин Монро чији се боравак у Рину поклапа са распадом њеног брака са Артуром Милером и снимањем њеног последњег филма Неприлагођени. Међу њима ће се родити неочекивана присност која ће вам сломити срце.
Ово је искрен, задивљујући роман и прича о световима који се обично не преклапају. Сведочанство трајне моћи женског пријатељства истовремено је интиман портрет Мерилин Монро и оне њене мало познате стране.
„Требало је храбрости за хватање укоштац с митом о Мерилинки. Татјану де Роне није занимала легенда о њој, посута штрасом и шљокицама, већ напротив жена од крви и меса. Она је крхка и уморна. Да све буде интригантније, главна јунакиња није она већ Полин, њена собарица.“ – Le Figaro
„Ода пријатељству, животу и нади у тешко остварљиве снове који се обистињују.“ – babelio.com
„Де Роне је у овом питком роману осликала кулисе последњег филма Мерилин Монро и портрет узајамне женске подршке, каткад болне, у којој су се спојиле животне путање два крхка бића.“ – Le Point (laguna.rs)
„Мартин удио“ – Сања Савић Милосављевић
Награда Београдски победник
Награда Исидора Секулић
У роману Сање Савић Милосављевић – прозаисткиње, песникиње и сценаристкиње – има хумора и духовности, шарма и присности, очуђења и апсурда. Међутим, ово нису једини аргументи за хипотезу да је Београдски победник отишао у руке књижевнице која о српској прози брине на најбољи могући начин. Исповестима жртава рата Сања управља руком сигурног драматурга, стално усредсређеног на то да све што читаоцу жели да дочара мора једнако јасно да каже и прикаже. – Владислава Гордић Петковић
У најређим случајевима добар реалистички роман ће се, не самом темом већ начином њене обраде, приближити трауматском језгру колективног искуства. Судбине јунака Мартиног удјела преокренуо је грађански рат; трагајући за одговорима и разлозима, нико од њих се неће окренути другима, туђем свету или непријатељима, већ ће главног кривца потражити у себи, у сопственом кукавичлуку и компромисима. На тај начин њихово сведочење о прећуткивању и брисању Јасеновца из сећања преобраћа се у страшно и аутентично суочавање са деценијама однарођавања. – Весна Тријић
Исписујући приповест о обичној жени „из народа“, ауторка је успела да обликује лик нове, савремене Петрије и тако дотакне неуралгичне тачке наше културе. Причом о животу Срба у Книнској крајини Савић Милосављевић дала је уметнички промишљен поглед на ратна дешавања и патње овог народа. Укрштањем три приповедна тока и стварањем ситуације, не више романа у роману већ стрипа у роману, Сања Савић Милосављевић успела је да стави у први план тему уметности, стваралаштва, стрип-естетике у писању и у животу, и покаже начин на који уметност може партиципирати у стварном животу, настајати из њега али га и изнова стварати и осмишљавати. – Наташа Анђелковић (laguna.rs)



