Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (20. април)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Невидљива дружба“ – Мухарем Баздуљ

Када га у мрклом мраку притисну бол и недостатак даха, јунаку Невидљиве дружбе, пословично, дотадашњи живот почиње да се одвија пред оним унутрашњим оком које неки зову душом. Тај „филм“ се не одвија хронолошки, него асоцијативно, а мајсторство и непредвидивост тих асоцијација дају посебну снагу овом кратком роману Мухарема Баздуља. Лирскији него икад пре, са еклектичном ерудицијом и фуриозном синтаксом, ово је роман који се чита „у даху“ јер нити око има где да се одмори нити читалац жели да престане. Географски и историјски омеђен топонимима потонуле Југославије, роман је ипак много више метафизичка метафора него још једна у низу (по)ратних личних сторија. Живот као огледало у чијем одразу су и читалачки животи.

„На тренутак бесконачна реченица Невидљиве дружбе представља изузетан литерарни израз снаге коју животу пружа један Кавафијев стих. Када нас преплави ужас свести да су најлепши дани нашег живота заувек прошли, неопходно је одважно им рећи – збогом. И завршити целу ствар достојанствено, без наде и других зала.“ – Владимир Табашевић (laguna.rs)

„Модести Блејз – Девичино благо“ – Питер О’Донел

Напета и динамична авантура у централној Африци, у којој се Модести и Вили налазе у најстрашнијим могућим опасностима- сукобљени са професионалним убицама, бесним горилама..

Модести Блејз је измишљени лик из истоименог стрипа насталог 1962. године чији су творци Питер О’Донел (сценарио) и Џим Холдавеј (цртеж). Стрип прати доживљаје Модести Блејз, необичне младе жене са много талената и криминалном прошлошћу и њеног верног пратиоца Вилија Гарвина. Стрип је екранизован 1966, 1982. и 2003, а постоји и серија романа и новела која је почела 1966. године.

Многи критичари сматрају ране године стрипа класичним примером авантуристичког стрипа, док се романи сматрају класицима авантуристичког жанра. (delfi.rs)

„Живот је кратак као сан“ – Тереза Ревај

Рим, 1936. године. Алиса Клифорд, дописница Њујорк хералд трибјуна, сведочи Мусолинијевом тријумфалном повратку у Рим по освајању Абисиније. Упушта се у везу са Дон Умбертом Лудовичијем, дипломатом блиским фашистичкој власти и ожењеним породичним човеком, али жеђ за слободом не допушта јој да подлегне зову диктатуре.Док открива завере о којима се шушка по ходницима Ватикана и окрвављеним улицама Берлина, привлачност коју осећа ка немачком новинару проблематичне прошлости извлачи на површину давно заборављене болне успомене. Иако се ова авантуристкиња никада не одриче својих модерних схватања, свака слобода има своју цену. Докле ће моћи да остане верна себи? Од римских палата до александријског Корниша, од планина Етиопије до равница Кастиље, Тереза Ревај нам нуди незабораван портрет жене за коју је живот кратак као сан. (vulkani.rs)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *