Пола века матуре

Давно је то било у месецу мају пре педесет година. Недеља, 18. мај леп и прохладан поново је окупио генерацију гимназијалаца који су матурирали 1975. године.
Сви смо опет ту, скоро сви… Одликаши и тројкаши, природњаци и друштвењаци, поете и математичари. Доиста, много, много старији у улози пензионисаних доктора, инжењера, приватника, професора… с борама и цвикерима, прошаране или сасвим седе косе. Али све то није била препрека да се повежу карике младости, оживе споменари и успомене на гимназијске дане и прве школске љубави. У Свечаној сали Гимназије сећање на све оне који нису више са нама, емотиван и сетан говор који је отворио пенџере душе и измамио сузе.
Након тога дошло је време за дружење, причу, песму. Падала су обећања, загрљаји, делили се лекарски савети, комплименти, размењивали се бројеви телефона. Песме прво веселе па се онда растуже јер смо свесни да живот иде све брже и брже, време нас слама и све пролази.
И тако у већ поодмаклој ноћи тамбуре полако заћуте и дође време за опраштање уз велику жељу: „Будите живи и здрави до поновног сусрета!“
Матурант Евица Алексић-Вујичић



