Када руке причају причу

Били љубитељ ручних радова или не, мора се признати да је у сваком том одевном или украсном предмету уткано пре свега много љубави. Некада је умеће вежења, штрикања, плетења било једна од најважнијих ствари за жену. Данас то напросто више није потреба, али ипак постоје даме које чувају ове дивне вештине од заборава, настављају да преносе с колена на колено и уживају у томе.


Драгиња Попадић већ 58 година живи у Нишу, а пореклом је из Војводине, тачније из Баната. Свој ручни рад израђен поинтлес техником излаже редовно и на Дунавском везу у Бачкој Паланци, а цела њена животна прича саткана је од љубави.

-За време бомбардовања, док смо били у склоништу ми жене нисмо желеле да будемо доконе, па се тако увек нешто правило. Била је једна комшиница која је радила поентлес и ја сам је замолила да ме научи. Док је трајало бомбардовање, све време сам увежбавала ту технику, али сам ја тада направила само траке, нисам спајала у готове радове као данас. То је неко време тако стајало у тракама па сам одлучила ипак да пробам, да од тих трака направим нешто, да то буде столњак или украс. Допало ми се како је испало, заволела сам то и ево већ 26 година радим поентлес, рекла је Драгиња за Недељне новине.

Драгиња каже да редовно долази у Бачку Паланку на Дунавски вез, али не само овде, већ додаје да са својим радовима стално путује по Србији.

-Радим оно што волим и идем где волим. Излагала сам и на Међународној изложби рукотворина и колекционара (МИРК), након тога и у Белој Паланци, где сам освојила прво место за техничку израду. Тако да моји радови успеју и неку награду да освоје, а то је све зато што заиста уживам у ономе што радим, додаје она.

Драгиња се родила у Честерегу, са 14 година преселила се у Кикинду са родитељима. Тамо је завршила школу и живела до 20. године. Након тога, љубав је одводи у Ниш. Два потпуно различита краја Србије, Драгиња је повезала љубављу и посвећеношћу. Ипак, Војводина јој је, каже, ближа срцу.

-Као што сам рекла, 58 година већ живим у Нишу, и морам да кажем да се још нисам навикла на тамошњи менталитет. Веровали или не, али тако је. И дан-данас кад почнем да причам, сви примете да нисам из Ниша. Војводину настављам да посећујем баш управо захваљујући ручном раду, посећујем манифестације у Новом Саду, Кикинди, Зрењанину, а моја околина се углавном пита како ми то није тешко, каже наша саговорница.

Ведрог духа и насмејаног лица, Драгиња Попадић је каже увек расположена. Воли живот, што се одражава и на ручни рад па су њени радови увек привлачни купцима.

Поентлес техника је захтевна техника ручног рада која представља комбинацију и спој хеклања, шивења и везења. Позната је и као румунска чипка. Ова техника захтева пуно стрпљења, прецизности и прецизног рада. Основни процес укључује израду гајтана или трака (хеклањем или шивењем). Затим се та трака пришива на основу (обично платну или папиру са претходно нацртаном шемом). На крају се простори унутар контура траке попуњавају различитим бодовима везења, чиме се добијају фини, ажурни узорци. Крајњи резултат је елегантна и сложена чипка која се користи за украшавање одеће, постељине или као самостални декоративни предмет.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *