Дунавски вез окупио 70 излагача

Тринаести по реду Дунавски вез, у организацији Удружења жена „Златне руке“, одржан је у суботу, 18. октобра у Бачкој Паланци.
Укупно 70 излагача, како из општине Бачка Паланка, тако и из других места Србије и региона, испунили су главну улицу у Бачкој Паланци заиста богатом понудом. Посетиоци су тако имали прилику да виде и купе ручне радове, вежене, хеклане, плетене, али и домаће колаче, мед и друге слатке и слане производе.
-Ове године смо имали највише излагача до сада и заиста је разноврсан избор производа. Изложени су најлепши ручни радови које раде жене из Београда, Ниша, Краљева, Титела, Новог Сада, Врбаса, Сомбора, Инђије, Македоније и других, изјавила је председница УЖ „Златне руке“, Зора Кајтез.

Манифестацију су свечано отвориле Зора Кајтез и Маја Пилиповић испред Савета за родну равноправност, а присутне је одушевио наступ ЦТКУ „Коста Абрашевић“, као и Клуба класичне гитаре „Акорд“.
Као и претходних година и ове, даме су се такмичиле у најбољем везу на тему дунавског веза, а прву награду, бачку ношњу, понело је Удружење жена „Златни клас“ из Врбаса.
Анка Лазанов из Титела, чланица Актива жена АКУД „Јован Поповић“ из тог места за Недељне новине каже да је њихово удружење по први пут на Дунавском везу и да су први утисци изузетно лепи.

-Што се тиче нашег веза, ми примењујемо све технике. Радим пун вез, толедо вез, вез са иглом, косовски, дунавски вез, све што постоји, ја радим. Прве кораке у везу научила сам од моје мајке и то ме је тада јако заинтересовало и заволела сам и ево већ 55 година се бавим ручним радом. Све ове радове које смо изложиле добили су награде, прва, друга, трећа места. Овај посао ме испуњава и откад сам у пензији, потпуно сам се томе посветила, рекла је Анка.
Некада се подразумевало да жене знају да везу, штрикају, плету јер је то био једини начин да за себе и своје укућане имају адекватну гардеробу и ствари за домаћинство. Није било ни фабрика текстила, а поготово не масовне производње као што је то данас, него шта направиш сам, то и носиш.

-Ко баш јако воли и цени, тај ће купити ручни рад, јер није лако то наплатити, ни сама не знам колико је ту сати рада, воље и љубави утрошено. Постоје жене које воле и да купе и да везу, али исто тако морам да кажем да је савремени темпо живота наметнуо жени да има радно време практично цео дан па кад се врати кући, нормално је да нема снаге ни воље да ради овако нешто. Ипак, ко воли то задовољство може себи да приушти, макар понекад, додала је наша саговорница.
На манифестацији је учествовало и Удружење жена „Креативни студио Футог“ из Футога. Весна Божић, иначе родом из Бачке Паланке, представила нам је рад овог удружења, а њихов штанд привлачио је пажњу лепшег пола због занимљивих ручно рађених торбица.
-Жене су кренуле са ткањем, да би се та техника сачувала од заборава. Како се круг жена ширио тако је сада заступљено и плетење, хеклање, али и декупаж, домаћи сапуни. Трудимо се да, када неко од нас нешто ново научи, то одмах пренесе осталима. Састајемо се два пута недељно и то су на првом месту лепа дружења када разменимо идеје и онда их заједно спроводимо у дело, каже Весна.

Вез на канвас мрежи је техника којом су рађене торбице и наша саговорница додаје да су оне доста тражене.
-Поред тога, имамо торбице од чанки предива, мекане, али ефектне. Ту су и хеклане торбе, тако да су оне нешто што у последње време највише радимо јер су тражене. Добили смо и понуду да се пријавимо за брендирање тих торби, па се надамо и томе, прича Весна.
Она додаје да мисија њиховог удружења да се ручни рад што више цени, да се људи све више враћају природним материјалима и ручно рађеним комадима.
-Толико је времена и љубави уложено у сваком комаду који настане, а да не причам о квалитету рада. Сада кад отворите ову једну торбицу, унутра се види свака петља и сваки шав на месту, тога нема у масовној производњи. Ко зна шта је ручни рад, он ће то и ценити, изјавила је Весна Божић из Футога.
Д. Ј. Бујак



