Ћутање као начин преживљавања

Промоција књиге „Све моја ћутања“, ауторке Гордане Павков, одржана је у петак, 12. септембра у галерији Музеја града у Бачкој Паланци. 


Саму промоцију отворио је филозоф Лазар Слепчев који је публици укратко описао Горданино дело, а међу гостима на промоцији нашли су се и средњошколци са којима је Гордана разговарала о њиховим досадашњим животним искуствима, о томе како се носе са свакодневним ситуацијама. Управо је то оно што је аутоска описала у својој књизи, њен свакодневни живот, размишљања, емоције, све оно што пролазимо у оквиру породичног живота.

-Док сам писала књигу, све што сам желела јесте да помогнем себи. Књига је настајала пар година, а у то време сам се налазила у ситуацији када ми је требала помоћ. Најбољи познавалац мог срца је мој супруг и он ми је предложио да почнем да пишем. Тако сам и кренула, почела са првим странама и идеја на почетку је била да, ако ико икад прочита ту књигу, да она мора добро да звучи. Написала сам доста страна, а онда сам схватила да се поново затрпавам, заваравам, да се избегавам. Кренуле су потом праве емоције из мене и рекла сам самој себи да, или ћу пустити душу и писати душом, или нећу писати никако, прича Гордана Павков за „Недељне новине“.

Тако је Гордана почела да пише све оно што открива праву њу, без размишљања да ли ће се то неком допасти или не. Било је, каже, само важно да буде исцељујуће оно што је написано. Књига је аутобиографска, како додаје ауторка, из разлога што се писајући књигу, она поистoвeћивала са конкретним ситуацијама.

-Мислим да наша ћутања немају везе ни са добом зрелости, нити са карактером, ћутање као начин да живимо живот је заправо јако згодно када хоћемо себе да не признамо, то је одличан бег од себе. Зашто ми то радимо, па зато што не знамо бољи начин да преживимо одређене ситуације, најпре мислим у породици, о томе сам највише и писала. Ко сам ја у оквиру своје породице, да ли сам ја ту заштићена, да ли сам ја ту сигурна, да ли кад ја идем из школе, да ли трчим кући или идем полако и не знам како ћу ући и смишљам причу која ће бити адекватна мојим укућанима, да чују и разумеју. Због свега тога ћутимо, све то временом негде слажемо у телу, а кад смо млади ништа од тога не осетимо. Касније дође до поремећаја рада штитне жлезде, то су оне ситуације када гутамо кнедле или једноставно зато што не кажемо „не“. Све ћемо да кажемо и урадимо, али нам је јако тешко да кажемо то „не“. Ја сам себе кроз књигу научила да кажем „не“, открива нам ауторка.

Гордана додаје да је разлог нашег ћутања жеља да преживимо период живота у ком се јако лоше осећамо.

-Гордана Павков разбија предрасуде о томе да сјајне аутобиографије пишу само славни, усудила се да сва своја ћутања претвори у самоисцељујућу праксу и да на написаним речима створи својеврсни водич о томе како да ми своја ћутања изразимо и тиме се исцелимо. Ово је сјајно књижевно дело иако се може сврстати у основи у литературу о самопомоћи. Прича је одлично вођена, разумљивим и поетским језиком и стилом грађена тако да не заостаје за савременим приповедачима. Притом има тежину и дубину једног зрелог животног искуства. Главни јунаци нису измишљени, догађаји и заплети нису плод маште ауторке, а поенте су толико снажне да их можемо сматрати универзалним принципима. Књига је набијена емоцијама, осликана песничким сликама, проткана мудростима које нису преписане из сличне литературе. Све је аутентично! Свако овде може препознати своја ограничења потекла из усвојених програма и штетних веровања али наћи и пут изласка из њих. Ова књига је огледало нашег друштва, свих генерацијских и друштвених смена које пролазимо, слика погрешног васпитања иако су родитељи радили најбоље што су знали, преглед и дијагностика здравља и водич кроз симболе и путоказе лавиринта у који се несвесно уђе врло рано. Испоставља се кроз историју да баш ти посебни и натпросечни, другачији људи, подижу лествице напретка, написала је Јасна Богојевић Јањић, рецензент књиге “Сва моја ћутања”.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *