Тајна песме ЂУРЂЕВДАН

Према једној верзији, песма је настала у возу смрти који је заробљенике превозио за Јасеновац. Стих „а ја нисам с оном коју волим“ заправо је мали омаж Ђорђу Балашевићу, рекао је Горан Бреговић.


Ђурђевдан је, а ја нисам с оном коју волим… Некако је, уз обележавање народних обичаја, и ова песма ушла у традицију везану за једну од највећих српских слава. Обрадио ју је Горан Бреговић, објављена је на албуму „Бијелог дугмета“ из 1988. године, а знате ли како је настала? Постоје две верзије приче.

„Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени“… Верзија Горана Бреговића ушла је у ђурђевданску традицију, али и у кафане, па се уз њу, кад нас туга и боемско расположење понесу, ломе чаше и флаше и када није слава. Међутим, ако је веровати професору Жарку Видовићу, историчару уметности из Сарајева, песма Ђурђевдан настала је у немоћи, очају и ужасу – у возу смрти, који је заробљени народ возио за Јасеновац. Видовић је те 1942. имао 20 година. Као добровољац учествовао је у Априлском рату 1941, а неколико месеци касније ухапшен је у Сарајеву и од тада је био у усташком затвору. Према његовом сведочењу, 6. маја 1942, на Ђурђевдан, нашао се у вагону воза којим су заробљеници депортовани за злогласни концентрациони логор.

„Извели су нас из затворских ћелија у рану зору. Памтим, било је ледено јутро, а усташе су коментарисале да су Србима припремиле прави Ђурђевдански уранак“…

Нагурали су их у сточне вагоне, без хране и воде. У општем хаосу, страху и неизвесности, један од заробљеника, за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“, из поноса и пркоса је запевао „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“. Песма се проносила од вагона до вагона. Усташе су, да их не би слушале, затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других. Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа. Сваки трећи је умро – од глади, жеђи, исцрпљености, болести. А прави пакао тек их је чекао…

„Мало је познато да је велики хит ‘Ђурђевдан’ заправо стара предратна песма која би можда до данас била заборављена да није било једног судбоносног воза и језивих злочина почињених у Јасеновцу за време Другог светског рата. То да смо је певали на путу за логор после рата се доста спомињало, па је Бреговић узео песму, обрадио је новим стиховима и тако је постала позната. И првобитне речи су биле о љубави, али тек ју је Бреговићева верзија учинила планетарно популарном“, тврдио је Видовић, који је преминуо 2016. године, а преноси Курир.

Постоји и друга верзија приче о томе како је настао „Ђурђевдан“. О томе је сам Горан Бреговић својевремено говорио за РТС. Емир Кустурица је 1988. године снимао „Дом за вешање“ и ангажовао лидера „Бијелог дугмета“ да направи музику за овај филм.

– Песме су чудна жива бића. То када је под твојом контролом, још и некако, али се после отме и живи тај живот, као „Ђурђевдан“, који је прављен за Кустурицу, за „Дом за вешање“, па сам онда правио препев за плочу „Бијелог Дугмета“ као једну малу љубавну песму. Албум под називом „Ћирибирибела“ такође је објављен 1988.

– Нажалост, никад нисам написао на плочи, та песма је заправо мали омаж Ђорђу Балашевићу, јер је исходишни стих за ту песму Балашевићев стих „када нисам с оном коју волим“. Ништа, једна мала љубавна песма, све остало око тога је „Ђурђевдан“ заслужио животом мимо мене – рекао је Бреговић. Поменути стих је из Балашевићеве чувене „Приче о Васи Ладачком“, док је мелодија преузета из традиционалне ромске песме „Едерлези“. Добила је назив по Хедерлезу, празнику којим балкански Роми славе повратак пролећа, а односи се и на Светог Ђорђа.

Извор: Блиц, аутор Снежана Илић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *