Табаковић: Инфлација у Србији до половине године биће око четири одсто

Народна банка Србије очекује да ће се инфлација у Србији до средине године кретати око текућег нивоа од око четири одсто, а да у другој половини године успори и крајем године се приближи централној вредности циља, што је три одсто плус-минус 1,5 одсто, изјавила је данас гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, преноси РТВ.
Она је на презентацији извештаја о инфлацији, који је Извршни одбор централне банке усвојио на седници 9. маја, рекла да је међугодишња инфлација у априлу у Србији успорила на четити одсто, док је на међугодишњем нивоу, базна инфлација успорила на пет одсто, што је њен најнижи ниво од маја прошле године.
Рекла је да и Међународни монетарни фонд (ММФ) у априлској пројекцији очекује да ће просечна инфлација у Србији износити четири одсто у овој години и да ће се затим умерено смањити на 3,3 одсто у 2026. и на том ниовоу задржати и у 2027. години.
Табаковићева је навела да су месечну динамику раста укупног индекса потрошачких цена од 0,3 одсто обележили раст цена непрерађене хране и производа и услуга унутар базне инфлације, док су у супротном смеру деловале ниже цене нафтних деривата.
„Према нашој новој централној пројекцији, инфлација би у целом хоризонту пројекције, то јесте у наредне две године, требало да се задржи у границама циља, три плус минус 1,5 одсто и да при томе у овој години има опадајућу путању. Конкретније, са нивоа од око четири одсто, колико се очекује да ће износити до средине ове године, инфлација би требало да настави да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око којег ће се кретити до краја периода пројекције, односно до краја њеног хоризонта“, рекла је Табаковићева.
Како је казала, таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и очекивано ниже светске цене енергената, на које упућују пројекције релевантних међународних институција.
„И долазак нове пољопривредне сезоне од маја, под претпоставком да она буде просечна, треба да резултира појефтињењем воћа и поврћа, као и нижим трошковима у производњи хране“, казала је Табаковићева.
Најава увођења царина повећала неизвесност на финансијском тржишту
Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је најава увођења додатних царина односно јачање трговинских тензија последњих месеци утицало на повећану неизвесност на међународном робном и финансијском тржишту каква није забележена још од избијања пандемије вируса корона.
Она је на презентацији извештаја о инфлацији, који је Извршни одбор централне банке усвојио на седници 9. маја, рекла да су се оваква кретања одразила и на раст променљивост путања, односно колебања берзанских индекса, а тиме и на инвестициони сентимент и погоршање глобалних финансијских услова.
„Дешавања у међународном окружењу у великој мери обликују и наша макроекономска кретања и пројекције за наредни период“, казала је Табаковићева.
Према њеним речима, учестале најаве од краја јануара увођења додатних царинских мера од нове америчке администрације и контрамере њихових трговинских партнера довеле су до раста ефективних царинских стопа на нивое који нису били забележени у последњих 100 година и тиме стварале снажан негативан шок по привредни раст.
„Неизвесност која прати најаву ових мера такође утиче на поверење инвеститора и потрошача и уопште на економске изгледе, знатно усложњавајући доношење одлука носиоцима економских политика, јер отежава израду претпоставки које стоје иза макроекономских пројекција, док саме пројекције чини неизвеснијим. У таквим околностима ни наш задатак, као носилаца монетарне политике, није нимало лак“, казала је гувернерка централне банке.
Она је навела и да је својим априлским пројекцијама, Међународни монетарни фонд (ММФ) смањио изгледе глобалног привредног раста, и то у 2025. за 0,5 процентних поена на 2,8 одсто, а у 2026. за 0,3 процентна поена, прецизније на три одсто.
„За зону евра, која је наш највећи трговински партнер, пројектовани раст у обе године смањен је за по 0,2 процентна поена, на 0,8 одсто и 1,2 одсто због тога што се очекује да негативни ефекти царина буду делом неутралисани позитивним утицајем нових програма улагања у инфраструктуру и безбедност, као и повољнијим изгледима земаља у којима доминира сектор услуга, који није под ударом царина“, казала је Табаковићева.
Истакла је и да су с обзиром на спорији раст зоне евра и изгледи раста за већину европских економија у успону, укључујући и Србију такође ревидирани наниже, при чему се како додаје за Србију пројектује стопа раста од 3,5 одсто у овој и 4,2 одсто у наредној години што ће и даље бити једна од највиших стопа раста у Европи.
Гувернерка наводи и да ће према истој процени, глобална инфлација нешто спорије опадати него што се очекивало у претходној пројекцији, и сада се очекује да се с прошлогодишњих 5,7 одсто у овој години смањи на 4,3 одсто, а затим на 3,6 одсто у 2026, уз и даље бржи повратак у границе циља у развијеним земљама него у земљама у успону и развоју.
„На вишу пројектовану инфлацију у поређењу са очекивањима из јануара одражавају се ефекти царина, али ће они зависити од тога да ли су царине привременог или трајног карактера, затим у којој мери ће компаније прилагодити профите повећаним трошковима увоза, као и од тога да ли се увоз робе фактурише у америчким доларима или локалној валути и друго“, објаснила је Табаковићева.
Према њеним речима, очекује се да ће се земље које примењују царине углавном суочавати са шоком на страни понуде услед раста јединичних трошкова рада и смањења продуктивности, док ће се земље према којима се царине уводе суочавати с негативним шоком на страни тражње услед смањене екстерне тражње.
Табаковићева је нагласила и да превазилажење актуелних глобалних изазова захтева јединствен, проактиван и стратегијски приступ носилаца економске политике и да ће у тако комплексним околностима НБС у координацији са осталим носиоцима економске политике у земљи настојати да јача отпорност Србије на екстерне ризике, као и да чува стабилност у сваком смислу.
„Само тако ћемо моћи да се задржимо на путу одрживог раста и
развоја, очувамо инвестиционо и потрошачко поверење и да своје напоре усмеримо на даље јачање продуктивности и конкурентности наше економије и раст животног стандарда наших грађана“, закључила она.
Извор: РТВ



