Страхиња Драгосављевић: „Захвалан сам на свим приликама“

Репрезентативац Србије Страхиња Драгосављевић боравио је у кинеском Хангџоу, где је на позив Paddle Worldwide учествовао на Суперкупу, такмичењу које је на једном месту окупило врхунске такмичаре и различите дисциплине кајакашког спорта.
Драгосављевић се у Кини опробао у три различита изазова. У дисциплини К1 500 м заузео је шесто место, у мешовитој штафети К1 5 км, у којој је наступио са Иваном Дyанченко, освојио је 12. место, док је у трци СУП 4 км заузео 20. место у конкуренцији више од 150 учесника.
Репрезентативац Србије наступом на Суперкупу у Хангџоуу ставио је тачку на дугу и успешну међународну сезону. Први боравак и такмичење у Кини донели су му потпуно ново искуство – другачији формат трка, наступе у дисциплинама у којима га нисмо навикли да гледамо, али и прилику да се после четири године поново опроба у К1 500 метара на међународној сцени.
Иако је у Хангџоу стигао без свог тренера и морао сам да води рачуна о свим детаљима везаним за припрему и наступе, из Кине одлази веома задовољан.
„С обзиром на то да ми је ово први пут да сам био и учествовао на неком такмичењу у Кини, утисци су веома лепи. Веома сам задовољан свиме што се овде издешавало. Такмичење се доста разликовало и по дисциплинама и по начину тркања“, каже Драгосављевић.
Један од примера био је управо К1 500 метара. За разлику од класичних спринт такмичења, где је излазак из своје стазе забрањен, у Хангџоу су такмичари могли да мењају стазе и користе талас противника.
„То је само једна ситница, али показује колико се ово такмичење разликује. У свим дисциплинама дао сам све од себе. Можда је трка једноседа на 500 метара могла мало другачије да протекне, али с обзиром на то да је све ово било и забава и егзибиција, не разбијам главу тиме. Најважније ми је да сам уживао. Рекао је Драгосављевић.“
Повратак на 500 метара после четири године
Посебно место за Страхињу имао је управо наступ у једноседу на 500 метара. Последњи пут је ван Србије у тој дисциплини наступио још 2022. године.
„То ми веома значи, и као такмичару и мени за душу. Веома волим петстотку као дисциплину и баш бих волео да је некада веслам и на другим међународним такмичењима. Овде су били освајачи светских и европских медаља, тако да сматрам да сам се добро показао.“
Конкуренција га је, како каже, пријатно изненадила, укључујући и кинеске такмичаре, а сам концепт Суперкупа омогућио му је искуства каква класичан спринт програм тешко може да понуди.
Као спринтер опробао се у мешовитој штафети на 5 км, где је наступио са такмичарком која је такође спринтерка.
„Веома смо се помучили“, признаје кроз осмех, „али смо били задовољни, лепо се провели и завршили на 12. месту.“
Ту није био крај експериментима. Страхиња се опробао и на СУП дасци на 4 км, где је у конкуренцији више од 150 учесника заузео 20. место.
Суперкуп је истовремено окупио и такмичаре из других кајакашких дисциплина, па је имао прилику да прати слалом, спуст и драгон боат.
„Атмосфера је била невероватна. Било је веома много људи и такмичара, а организација је била одлична и изузетно прецизна. Када је одређено време за аутобус или трку – тада се креће и нема назад. Одушевљен сам том дисциплином.“
Два тренутка која су обележила 2026.
Иза Драгосављевића је дуга сезона, али када треба да издвоји оно што ће највише памтити из 2026, нема један – већ два тренутка.
Први је одбрана титуле првака Европе у К1 200 метара у конкуренцији млађих сениора.
„После толико трка и напора, у периоду када ми та моја двестотка некако није ишла од руке, успео сам да се тргнем и одрадим је како треба. Тада ми је дошло до главе да неће увек бити тако лако као што је можда раније ишло и да једноставно треба да истрајем.“
Други тренутак догодио се на сениорском Светском првенству – после финала српског четверца.
„Чекање резултата након финала четверца, по оној киши, после тако јаке трке… Током трке су ми цела сезона и све што смо прошли пролазили кроз главу. Та неизвесност и адреналин били су тешки за поднети, али то је за мене био веома важан тренутак. Зацртали смо се на сцену и свима рекли: тешко ћете од нас побећи.“
А можда и најважнија лекција читаве сезоне није везана за једну медаљу или једну трку.
„Схватио сам да све могу да учиним и све могу да поднесем. И да не треба да се жалим, већ више да будем захвалан што имам прилику да толико пута одем, веслам, тркам се и покушам поново.“
Нема много одмора – мисли су већ на 2027.
Иако је Суперкуп дошао на самом крају дуге сезоне, Драгосављевић каже да му повратак у такмичарски ритам није тешко пао. После државног првенства имао је времена и за одмор и за тренинг, а значајан део припрема провео је тренирајући са најбољим пријатељем Сергејем.
Хангџоу му је истовремено показао на чему жели да ради током зиме.
„Најпре су ту неки технички детаљи, а онда, као и сваке године – што више километара, издржљивости и снаге, јер тога никада није доста. Желим да радим и на неким техничким детаљима у самом начину тркања, што ће ми сигурно добро доћи.“
А од дужег одмора, изгледа, неће бити ништа.
„Све ме сврби да поново кренем да тренирам, да уђем у ту зону професионалног спортисте и предам се раду, труду и дисциплини. Зато одмах по повратку из Кине полако крећем са тренинзима.“
Кина за крај једне дуге сезоне
Захваљујући договору са организаторима, Страхиња је повратну карту померио и у Кини ће остати до 9. октобра, а придружила му се и девојка, па је после такмичења добио прилику да упозна Хангџоу и ван регатне стазе.
„Обишао сам Хангџоу уздуж и попреко и веома уживам у чарима Кине – од веома финих и добрих људи и преукусне хране, до погледа на град и природу који остављају без даха.“
Ипак, када се буде осврнуо на свој први боравак у Кини, нема дилему шта ће заузети прво место:
„Највише ћу памтити такмичење, то је сигурно.“
Извор и фото: Кајакашки савез Србије



