Слободан Новаковић вишеструки првак Србије у обарању руке

Такмичар Клуба за спортско обарање руке „Витез“ из Челарева, Слободан Новаковић, дуги низ година доминира у овом спорту у Србији и вишеструки је првак Србије. Репрезентативац је наше земље у спортском обарању руке и до сада је остварио веома запажене, боље рећи одличне резултате у нашој земљи и иностранству.
Од када тренирате спортско обарање руке и шта Вас је привукло овом спорту?
-Овај спорт сам први пут упознао 2011. године када сам случајно, по наговору другара, отишао на сеоску олимпијаду где је било обарање руке у седећем стилу, где сам дошао скоро до финала и завршио на четвртом месту. Наредне године одлазим на прво државно првенство у Панчеву где долазим до финала и побеђујем тадашњег искусног и актуелног шампиона Србије Марчела Русована, иначе оснивача спорта, и освајам прву златну медаљу. Тако је све кренуло, почиње разговор Слободан Новаковић.
Имате ли тренера, како изгледа један тренинг и где тренирате?
-Од почетка нисам имао тренера ни ментора, све сам учио успут одлазећи на велика такмичења. При томе сам скупљао сам искуства кроз турнире и борбе, упознавајући велика имена. Сада у клубу ја обављам функцију тренера. Углавном тренирамо два пута недељно у Челареву и Новом Саду. Два пута у току недеље радимо спаринг мечеве на професионалним столовима и неколико тренинга недељно са теговима, сајлама и осталим реквизитима.
Колико „Витез“ има такмичара у Челареву?
-Укупно имамо 52 члана и око петнаест, а понекад и двадесет такмичара. Око десетак чланова је из Челарева, док је остатак из Новог Сада и околине.

Који су Ваши највећи успеси у спортском обарању руке?
-Десет пута сам био шампион Србије, у периоду од 2012. до 2023. године. Имам освојена два злата на Интернационалном купу у Новом Саду 2018. године, а годину дана касније сам освојио и два златна одличја на Отвореном првенству Србије у Београду. Победио сам на супер мечу са 5:0 шампиона Мађарске на Међународном купу одржаном у Бачкој Паланци у октобру ове године. Седам пута сам победио на Лазаревом мегдану у Трстенику у супер мечевима такмичаре из Румуније, Хрватске, два пута репрезентативце Бугарске, затим такмичаре из Мађарске, Француске и једног домаћег такмичара. На овогодишњем Лазаревом мегдану у Трстенику сам се 30. новембра реванширао Французу Тибоу Адамчику за нешто ранији пораз победивши га у супер мечу са убедљивих 5:0. Наша репрезентација је том приликом изборила тесну победу против Француске.
Да ли сте се такмичили у иностранству?
-Да. Између осталих такмичења сам учествовао на Светском купу у Загребу, Отвореним првенствима Швајцарске и Македоније, као и на такмичењима у Прагу, Бечу, Немачкој, Будимпешти и тако даље. Наступио сам два пута и на Европском и Светском првенству. Ту ми је најбољи пласман на шесто место десном и осмо место левом руком у конкуренцији 30 и више земаља.
Какве су Ваше амбиције? До када планирате да се такмичите?
-Амбиције су да постанем европски и светски шампион и да се такмичим у најпознатијим организацијама као што су East vs West у Турској и King of the table у Дубаију. Циљ ми је да се у сениорској конкуренцији такмичим докле могу, односно до четрдесете године. После ћемо видети да ли ћу наставити са активним такмичењем или ћу се посветити само тренерској каријери јер поред овог спорта радим и као фитнес тренер за индивидуалне и групне тренинге и пружам савете око исхране.
Д. Зорић



