Сликарством чува дете у себи

Станислава Бошков из Бачке Паланке још као ђак у основној школи волела је да црта и ту се видео њен таленат. Њени радови издвајали су се од других, а када је дошло време за избор средње школе, двоумила се између уметничке и медицинске школе. Завршила је Средњу медицинску школу, али никада није престала да слика и негује уметнички дар.


Чланица је Удружења ликовних стваралаца „Петар Томић“ још од његовог оснивања, учесница је бројних ликовних колонија и колективних изложби.

-Славуј Милић је био неко ко ме је подстицао да сликам и вредно радим на том пољу. Уз њега сам почела интензивније да сликам, али и да се дружим са колегама сликарима. Ти неки моји почеци везани су још за давну 1978. годину када смо ми сликари радили као секцијa тадашњег Индустријског комбината у Бачкој Паланци, прича Станислава Бошков за „Недељне новине“.

Из тог времена Станислава памти бројне сусрете са сликарима из Војводине, лепа дружења и наравно, много лепих слика. Након тога је, сада покојни Петар Томић, дошао на идеју да се формира удружење сликара аматера у Бачкој Паланци.

-Захваљујући њему и Славују данас имамо наше удружење, и заиста је дивно када постоје људи са таквим идејама и са ентузијазмом у креативном раду. И ево, опстајемо већ дуги низ година, негујемо са љубављу све оно што су они започели и посећујемо ликовне колоније, каже сликарка Станислава.

Наша саговорница слика техником уља на платну најчешће, понекад воли да слика и на картону или другим сличним подлогама разних димензија. На њеним сликама углавном је приказана природа – небо, њиве, салаши, Дунав, све оно што је окружује и у чему и сама ужива посматрајући те призоре. Свакодневно иде у шетњу те је природа за њу највећа инспирација.

До сада није имала самосталне изложбе, али ту је велики број колективних изложби и оно што је за њу посебно драго, огроман број хуманитарних изложби и продаја.

-Хуманитарне ликовне колоније и друге акције су предивне заиста. Такође, наша сарадња са школама у општини Бачка Паланка је дивна, сваке године одемо и радимо са децом у ОШ „Херој Пинки“ и то ме посебно испуњава, додаје Станислава.

Свако има нешто што га испуњава, а наша саговорница је неко ко целог живота негује дете у себи, увек обрати пажњу и на најситније детаље и веома се радује ситницама.

-Лепо је кад човек има неки хоби, некад помислим да се не бавим сликарством, не знам како бих испунила дан. За мене је дан у ком нема нимало неког креативног рада, пропуштен дан, рекла је наша саговорница.

Станиславин унук таленат је наследио од баке, чак је већ освојио и награде за своје ликовне радове, у оквиру Школе цртања у Бачкој Паланци. Она је каже, увек ту да подстакне његов рад и помогне када затреба.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *