Слава параклиса при Светопокровском храму у Бачкој Паланци

На празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, у уторак, 30. јула 2024. године, прослављена је слава северног параклиса при храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци.


Светом Литургијом је началствовао протојереј Душан Ђукић, парох бачкопаланачки, уз саслужење протонамесника Новице Ракића и Зорана Регодића, пароха бачкопаланачких. На крају свете Литургије извршен је чин благосиљања славских дарова које је у част светитељке принела породица Палалић.

У својој беседи, протојереј Душан Ђукић прво је честитао свима празника Свете великомученице Марине и подсетио који је то прави хришћански пут.

-Желео бих свима да честитам празник Свете великомученице Марине, у нашем народу светитељке познате као Огњене Марије, а за нас овде у Бачкој Паланци велики празник и велика радост, јер један од два параклиса данас прославља своју славу. Из љубави и вере према свима који подигоше овај храм да Господ подари здравље и дуг живот, а онима који су учествовали у његовој градњи а нису више са нама да Господ прими њихову жртву у царству небеском. У данашњем Светом јеванђељу које смо прочитали, које је записао апостол и јеванђелист Лука, видимо један дијалог који се десио у кући фарисејевој између Господа и жене која је пришла и молила за опроштај својих грехова и дијалог између Господа и фарисеја, иако тај дијалог фарисеј није водио наглас него у себи.

-Поука данашњег Светог Јеванђеља је да наши сви греси могу бити опроштени али под једним условом: ако се искрено покајемо. А шта је заправо покајање, ништа друго до преображај или остављање оног старог пута који не води у живот вечни. Као када кренемо из једног места у друго па кренемо неким погрешним путем. Није то толико велики проблем, већи је проблем да останемо на том путу и да будемо упорни да идемо погрешним путем јер тад сигурно нећемо стићи. Али ако се вратимо и кренемо оним правим, исправним путем, тада ћемо стићи на место где смо кренули. Често чинимо некада, не увек гласно, него у себи и узнегудујемо, мисли нам не буду чисте па некада и осудимо и можда мало некада и оговарамо и кажемо неку реч која уопште није потребна, као што је фарисеј учинио осуђујући Господа и каже „А ти да знаш каква је ова жена, какав си ти то човек, коме ти то прашташ грехе“. Господ сигурно прашта и учи нас, да ако он који је безгрешан, може свима нама да прашта, да и ми то  чинимо једни другима. Ко има велику љубав, њему ће се пуно и праштати, а ко има малу, у преводу није спреман сам да опрости другима, па неће ни њему бити опроштено. Света великомученица Марина није жалила ни свој живот да за љубав према Господу положи, рекао је протојереј Душан Ђукић.

Извор: Епархија бачка

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *