Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (6. октобар)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Лотосове ципеле“ – Џејн Јанг 

„Изванредно написан роман с мајсторски осмишљеном причом од које се није лако одвојити. Незаборавно.“
– Хедер Морис, ауторка романа Тетоважер из Аушвица

Кина, XIX век. Чврсто увезана стопала, или „златни љиљани“, обележје су отмене жене, залог лепоте и богатог мираза. Када Мали Цвет буде продата Линђингиној имућној породици као муицаи – њена дружбеница али и робиња – нада се да ће је њени „златни љиљани“ извести из ропства. Подстакнута детињастом љубомором због отмених малих стопала Малог Цвета и њеног изузетног талента за вез, Линђинг јој прети да ће учинити све да се Мали Цвет никада не напредује на друштвеној лествици.

Али када Линђингину породицу задеси скандал, њих две ће морати да пређу из богатих породичних одаја у Сестринство целибата, где уметничко умеће Малог Цвета примећује један племић. Његова пажња угрожава не само њен статус, већ и њен живот – сестринство сваку непослушност кажњава смрћу. Тајна Малог Цвета је у Линђингиним рукама. Њихове нераскидиво повезане судбине налазе се на прекретници која их обе може винути високо или сурвати у пропаст.

„Ова прича говори о невољама жена у Кини XIX века, и што је још важније, о њиховом непоколебљивом духу и храбрости да се боре за себе и једна за другу, у свету који је на прагу да одбаци традицију ропства, повезивања стопала и полигамије. Елегантна проза Џејн Јанг урања читаоце у живописан свет и скреће пажњу на важне историјске детаље.“ – Наташа Лестер, ауторка романа Диорова тајна

„Фасцинантан приказ женског пријатељства, друштвених притисака и очувања идентитета у деветнаестовековној Кини. Историјска фикција богата уверљивим јунацима који ће вас дубоко дирнути.“ – Али Паркер (laguna.rs)

„Мајчинство“ – Шила Хети

Када си несигурна, треба да чекаш. Али колико дуго?

У средишту романа Мајчинство једна је од преломних одлука које обележавају улазак у одрасло доба – имати или немати дете.

Ступивши у године када њене вршњакиње размишљају о мајчинству, нараторка Шила Хети пита се да ли уопште жели дете. Под утицајем партнера, свог тела, породице, пријатеља, мистицизма и коинциденција, она се труди да направи моралан и разуман избор.

Искрено и оригинално промишљајући о једној од кључних одлука одраслог доба, Хети исписује храбар и топао роман о томе како – и за кога – живети.

„Изузетан роман о тешкоћама са којима се суочавамо следећи своје жеље и борећи се са недоумицама.“ – Los Angeles Times

„Хети се преиспитује да ли да постане мајка пре него што буде прекасно. У овом необичном дневнику препуном противречностима читамо о борби са дилемама надајући се да ће ауторка донети праву одлуку.“ – New Yorker

„Ова књига не личи ни на једну коју сам до сада прочитала. Шила Хети је разбила калуп и померила границе ступивши у нови домен књижевности, како у својој зрелости као уметница, тако и у могућностима које пружа женски дискурс.“ – Рејчел Каск

„Дубоко сам се уживео у књигу Шиле Хети у којој се шали на свој рачун, уживао сам у деловима о уметности, времену, промени, књигама и бебама. Мајчинство синергично функционише и као интиман, дирљив аутобиографски роман и као практична, мистериозна алатка коју протагонисткиња користи пет година како би јој помогла да сагледа одлучујућа питања њеног живота и одговори на њих.“ – Тао Лин

„Харизма цара Душана“ – Коста Николић

Историја и памћење

Успон државе за време цара Стефана Душана омогућио је проглашење царства, веровање да ће Србија заменити Византију и зауставити долазак Турака. Падом под турску власт и губљењем великог дела свог средњовековног наслеђа, народ је, у отпору потчињавању, чувао кроз предања свест о цару Душану и славној држави Немањића као потврду свог постојања. Истовремено, то сећање је будило наду у борби за слободу. Култ Душана Силног обновљен је у ослободилачким ратовима у XИX веку, а сан о обнављању Душановог царства још дуго је надахњивао политичка стремљења у Србији.

„Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није по правди и по закону судије томе писму да верују, него да суде и врше како је по правди.“
– (Душанов законик, члан 171, „О закону“, 1349. године)

„Књига Косте Николића доноси један нови, унеколико ‘искошен’, али неспорно свеобухватан поглед на епоху краља и цара Стефана Душана. С друге стране и не мање значајно, велики српски средњовековни владар, његова улога и место у историји, сагледани су и кроз призму протеклог времена у оквирима својеврсне ‘културе памћења’ у нашој средини.“ – Радивој Радић (laguna.rs)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *