Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (24. март)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Стубови земље“- Кен Фолет
У Енглеској у XII веку, у време суровог грађанског рата, оскудице и верских сукоба, у Кингсбриџу је подигнута велелепна катедрала, под чијим се зидинама преплићу судбине мајстора зидара Тома, племкиње Алијене, приора Филипа, мајстора каменоресца Џека, и Елен, жене из шуме од чијих чини зазиру многи моћници укаљане прошлости. Градитељски подухват дуг тридесет година окосница је велике љубавне приче, породичне саге и епске приповести о животу у „мрачном” средњем веку.
Минуциозни описи изградње готске катедрале у Кингсбриџу преплићу се с мноштвом раскошно осликаних ликова, са живописним сценама немилосрдне борбе за власт и погубним интригама, а живот у једном енглеском селу верна је слика живота у Енглеској пре готово хиљаду година.
Ауторов предговор осветљава нам препреке на које је наилазио док је, седамдесетих година прошлог века, сакупљао грађу за причу о подизању катедрале у средњем веку. После помног проучавања катедрала у Линколну и Винчестеру, Фолет је своје одушевљење преточио у чаробан роман чији ће вас ликови заувек освојити. (delfi.rs)
„Под кожом“ – Ники Френч
Зои, Џенифер и Нађа су три жене које немају ништа заједничко, осим човека који жели да их убије. Шаље им застрашујућа писма, пуна интимних детаља из њихових живота – какву одећу носе, њихове свакодневне навике, како се понашају кад су саме – и обећава да ће их усмртити на ужасан и насилан начин. То се, међутим, неће десити пре него што се поигра са њима. Невидљив и наизглед незаустављив, он ужива у томе да гледа како жене пате, узбуђује га моћ да им уништи животе и веру у њихове најближе; да их остави у страху и збуњености. Али оне нису толико беспомоћне колико он мисли… (delfi.rs)
„Марфи“ – Самјуел Бекет
Један од најистакнутијих авангардних писаца ХХ века рођен је у Ирској, 13. априла 1906.
Прославио се драмом Чекајући Годоа (1952). Писао је и на енглеском и на француском.
Марфи (1938) је његов први роман, Бекет ка-квог не познајемо довољно, и без кога се не може у пуној мери разумети читаво његово дело. Током тридесетих, Бекет је проналазио своју технику и себе као писца; све што је написао била је припрема за Марфија, који је кулминација ове прве фазе Бекетовог стваралаштва. У Марфију су садржане све Бекетове теме, и ово дело представља полазну тачку за касније романе – Вот (1953), Молоа (1951), Малон умире (1951), Немушто (1953), Како је то (1961), Мерсије и Камије (1970), као и број-не позоришне комаде. Бекет је од 1938. живео у Паризу.
Марфи је комедија апсурда, у традицији која иде од Сервантеса и Раблеа до Џојсовог Уликса, одраз литературе коју је Бекет читао тридесетих, као и његовог живота у Лондону, где се и одвија радња романа, једним делом на психијатријској клиници. Ово пре свега егзистецијалистичко дело има и љубавну причу, оно је и сатира, портрет Бекетовог живота у младости, где је главни јунак у многоме сам Бекет. Дилан Томас је био међу првима који је похвалио књигу, посебно њену непредвидљивост. Марфи почиње сценом у којој је јунак романа везан за столицу за љуљање.
„Седео је тако на својој столици јер је уживао у томе! То је пре свега пружало уживање његовом телу, задовољавало му је тело. Затим му је ослобађало дух. Јер све док му тело није смирено, није могао да живи у свом духу, како је описано у шестом поглављу. А живот у духу пружао му је уживање, такво уживање да уживање није било права реч. . .
Љуљање је постајало све брже и брже, све краће и краће, пресијавање је нестало, извикивање напољу је нестало, тело ће му се ускоро смирити. Већина ствари под месецом постајала је све спорија и спорија, а онда стала, љуљање је било све брже и брже, а онда стало. Тело ће му се ускоро смирити, ускоро ће бити слободан.“ (knjizare-vulkan.rs)



