Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (23. фебруар)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Господар греха“ – Синиша Ковачевић
Роман “Господар греха” Синиша Ковачевић смешта на егзотични Кавказ, у измишљену земљу Егирију насталу распадом Совјетског Савеза, у мушки манастир. Зашто се прича не дешава у неком српском манастиру, након Ковачевићевих искустава са драмом “Свети Сава” није тешко закључити, нарочито ако се у обзир узме чињеница да је прича апсолутно и потпуно могућа и овде, дакле, она је потпуно српска, али се може са лакоћом сместити и у било који руски, језуитски или будистички манастир.
Прича тек од свог појединачног полазишта, бавећи се судбинама игумана Варте и младог сликара Илије, који ничији и ниоткуда стиже у манастир Светог Ираклија Чудотворца, долази до нивоа потпуне општости И апсолутног разумевања, без обзира на географску ширину, менталитетску, политичку или религијску посебност. Невини и наивни младић стицајем околности упашће у тамновилајетски простор зла и греха, које игуман Варта свесно скупља под свој кров, да би остале манастире у својој отаџбини поштедео смртних грехова, и њихових протагониста, рачунајући, погрешно, да је боље да су под истим кровом и да имају једног газду и господара. Прекасно ће разумети да гресима њихових власника, а ни њима самима, није он газдовао и господарио, него да им је служио.
Кад је о опусу у целини реч, у предговору првом Ковачевићевом роману “Године врана”, господин Манојло Вукотић каже, парафразирам: добили смо велики роман. Након другог, “Освајање завичаја”, још храбрије устврђује: добили смо великог романописца. Додаћу, ништа мање скроман и умерен од цењеног господина Вукотића, романом “Река са четири ушћа” добијамо један од најбољих романа на српском језику, у коме се писац бави, без икакве временске дистанце, својим временом и савременицима, а након “Господара греха” рећи ћу: добили смо и велики опус. Уколико четири романа сматрамо опусом… А требало би, итекако! Г. Мирко Жарић (knjizare-vulkan.rs)
„Библиотека снова Анимант Крамб“ – Лин Рина
Незаборавна прича о љубави, слободи и храбрости да пратимо своје снове упркос свим препрекама.
Енглеска, 1890. године. Балови, елегантне хаљине и идеалан кандидат за мужа – то је оно што мајка деветнаестогодишње Анимант Крамб жели за своју ћерку. Већина девојака би била срећна због таквог живота, али не и Ани. Она обожава да чита књиге и заједно с јунацима путује светом, учи да гради авионе, компонује мелодије, започиње ратове… све оно што је у стварном животу ускраћено женама због глупих стереотипа.
Када јој ујак Алфред понуди месец дана рада у Краљевској универзитетској библиотеци у Лондону, Ани види прилику за бег из досадног провинцијског живота. Окружена својим омиљеним књигама и огромном аутоматизованом претраживачком машином, Ани доживљава авантуру већу од својих најлуђих снова. А ту је и Томас Рид, мрзовољни библиотекар чија мистериозност и неприступачност буде у њој осећања која су јој била позната само из романа. Убрзо ће, међутим, открити да се на њеном путу ка остварењу властите љубавне приче налазе бројне препреке.
Попут великих хероина класичне књижевности као што је Џејн Ејр, независна и упорна Анимант Крамб је лик у који ће се читаоци одмах заљубити. (laguna.rs)
„Кључ преврата“ – Александар Гајић
Радња новог романа Александра Гајића Кључ преврата смештена је у другу половину септембра и првих шест дана октобра 2000. године, у време државног преврата и пада Слободана Милошевића.
У тај револуционарни историјски миље Гајић веома вешто уводи своју до пуцања напету фикцију, коју поново предводи мајор Сокол Филиповић, јунак Креманске страже, Гајићевог романа првенца. Кључ преврата нуди причу у којој се сударају и сарађују обавештајне службе, полиција, навијачке и криминалне групе и тајанствене окултне организације. У једном неизвесном детективском заплету смењују се акционе сцене, заверенички подухвати и мистериозни ритуали. Овај роман је спој окултног и политичког трилера који нам открива једну закулисну историју, измаштану, али могућу – и чита се у једном даху.
Александар Гајић (1973) је савремени српски писац, али и доктор правних и политичких наука, научни саветник на Институту за европске студије у Београду и професор на катедри за безбедност Факултета за правне и пословне студије „Лазар Вркатић“ у Новом Саду – и управо су та пишчева ванлитерарна знања и вештине у великој мери допринела убедљивости и утемељености овог романа. (knjizare-vulkan.rs)



