Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (18. фебруар)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Бајке за велику децу“ – Јевгениј Замјатин

Бајке за велику децу су оригиналне кратке форме, минијатуре у којима Замјатин кроз веселу иронију и оштру, отровну сатиру, па и гротеску доведену до апсурда, предочава страшну карикатуру реалности година после Октобарске револуције. У њима се сусрећу стварност и фантастика, фолклорна стилизација и филозофска мисао, библијски сижеи и политички подтекст, цртице из живота и антиутопијска пророчанства.

Јевгениј Иванович Замјатин био је руски писац, најпознатији по свом роману Ми из 1921. године, који је имао снажан утицај на Орвелову 1984, Рандину Антхем и Хакслијев Врли нови свет.

„Луке“ – Владимир Пиштало

КЊИГА ПУТОВАЊА – КЉУЧЕВИ ЗА ОТВАРАЊЕ КОНЗЕРВЕ СВЕТА

Чаролија путовања осенчена је у овој књизи у њеној суштинској дубини.
Пиштало води ваше мишљење у свим правцима, а јунаци његових путовања напију се чак и од месечеве светлости. Овај писац, као „хаџија нестварних успомена“ контрира туристичким водичима „који нам говоре шта да видимо, како то да разумемо и зашто је то занимљиво“.

Води нас на сасвим различита места широм ове планете, некад је то прича из непознате земље (Боцвана), а некада прича са много реперкусија из различитих књижевних стварности (Њујорк), путујемо од Викторијиних водопада до вулкана Етне, од мегалополиса до пустара овог света, од људи до усамљености, од Херкула до Ван Гога, па све до историјских џепова на које читалац неочекивано наилази, откривајући у географији и дубину историје.

Рецимо, из ових путописа се, између редова наравно, може видети и како је англосаксонски свет победио романски свет, или како барок заиста уједињује лакомисленост и достојанство. Ови путописи су приче са путовања по свету, по његовој суштини и дубини, сложене као у калеидоскопу, по моделу удара асоцијација, пред читаоцем као сведоком.

Бљесак приче постаје прави ватромет, а делови прича се ферментирају у трајно пијанство које постаје део читалачког искуства. Луке су један истовремено посебан, изоштрен и у позадини крупно кадриран поглед на нашу планету. У њима се осећа топлина стварног доживљаја, дубина перцепције и књижевне меморије.

Уосталом, писац нам сам даје свој кључ за путовања ка непознатом: „Путујеш не да би видео, већ да би научио да гледаш…
Човек мора нешто знати да би нешто видео. И човек не сме све знати да би нешто видео.

„Ја волим нове градове. Фасцинација падне на мене. Дрхтурим као заљубљен човек. Жедно грабим непознато.“ Ненад Шапоња

Владимир Пиштало (1960) један је од најзначајнијих и најпревођенијих савремених српских писаца, добитник НИН-ове награде, награде „Меша Селимовић” и награде „Борисав Станковић”. Његов роман Тесла, портрет међу маскама је преведен на двадесет, а роман Миленијум у Београду на десет језика.

„Неодлучна војвоткиња“ – Елоиза Џејмс

„Елоизине књиге су чиста магија!“ – Џулија Квин

Девојка коју нико не позива на плес. Супарници који постају љубавници. Пристојан племенити господин и потпуно недолична дама – о којој он не може да престане да размишља.

Џајлс Ренвик, ерл од Лилфорда, никад није направио будалу од себе због неке жене – све док није упознао леди Јасмин Реније. Јасмин није достојна његове пажње у сваком могућем смислу: ни као жена, а свакако не као љубавница (она је ипак дама!), па ни као пријатељица, јер се они жестоко не свиђају једно другом. Њене хаљине имају сувише дубок деколте, а сукње су јој припијене уз несумњиво предивне бутине. Воли да трачари – и да се кикоће.

Она није достојанствена нити отмена, чак није ни права Британка јер је очигледно повукла на оца Француза. Да не помињемо да јој је мајка била једна од Наполеонових љубавница, што је чињеница коју она и не покушава да сакрије.

Дакле, који га је ђаво натерао да је запроси? И шта ће урадити ако она каже „да“?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *