Представа „Јаче смо од судбине“ одиграна у Бачкој Паланци

У оквиру Дунавског бала, у суботу, 6. јула одиграна је позоришна представа Вање Булића, „Јаче смо од судбине“.
Ради се о урнебесној комедији у којој певачица народне музике и првакиња драме националног театра, траже националну пензију. Она се у исто време нађу у министарству, где остају саме, и почиње комична расправа око тога која од њих две више заслужује националну пензију. У представи играју Сања Пешић, Александра Анђелковић и Горан Баланчевић.
-За време представе, публика плаче од смеха. Кад се представа заврши, људи схвате да то уствари није комедија, него трагедија једног друштва. Схватите да је то прича о две Србије, и што је још битније, схватите да не може да се живи и без једне и без друге и оне морају да се уједине, рекао је за „Недељне новине“ новинар и књижевник Вања Булић.

Он додаје да се представа „Јаче смо од судбине“ играла и на Кипру, у Хрватској, Македонији и свуда публика реагује на потпуно исти начин.
-Баш ме је интересовало какве ће бити реакције публике у Славонском Броду, мислио сам да они не знају шта се догађа код нас у Србији, а на крају се смеју на истим местима у представи као и публика у Србији. На крају човек помисли „ко нас растави“, каже Вања Булић.
Инспирација за ову представу уствари је свакодневни живот у Србији, наводи Булић.
-Најмање је ту приче о националној пензији, она је само повод да се исприча прича о два начина размишљања у култури и политици. Сви ће себе препознати у одређеним деловима представе.
Тренутно се играју три комедије Вање Булића у Београду, а недавно му је изашао нови роман „Синајски тестамент“ који је тренутно трећи по читаности. Прича се дешава на Синајском полуострву где су настале три религије – хришћанство, јудеизам и ислам.
-За оне који знају дубљу причу, тамо је у 11. веку написан молитвеник, Синајски псалтир најстарији спис на глагољици, од ког је пронађено само 209 страна. Моја прича је о томе шта се налази на оним странама које недостају, изјавио је Булић.
Како је и обећано у најави, тако је и било – публика од самог почетка није скидала осмех са лица и по реакцијама бачкопаланачке публике, испунила је сва очекивања.
Д. Ј. Бујак



