Празник Рођења Пресвете Богородице

Српска православна црква слави Рођење Пресвете Богородице. Празник је у народу познат као Мала Госпојина и убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету побожно. Ћерку Марију добили су у позним годинама, после пет деценија брака.
Празник Маријиног рођења је 21. септембра, али није познато од када се празнује.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу Студеничког манастира.
Познатија као Краљева црква, издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.
Храм у Парагама посвећен је управо овом великом празнику те Парожани данас уз Света богослужења прослављају храмовну славу.
Малој Госпојини посебно се радују млади који походе светиње.
У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице у свечаном руху, иако не славе и не иду на славу, више дана проводе у празничном расположењу, а посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари. Када је о празнику ведро, верује се да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
Дан после Мале Госпојине, Православна црква посветила је Јоакиму и Ани из Назарета, родитељима Пресвете Богородице. Иако празник није обележен црвеним словом, у народу су ови светитељи изузетно поштовани. Овај дан, омиљен у нашем народу, неке српске фамилије славе као крсну славу, друге као заветни дан.
Извор: РТС



