Ове године одличан квалитет меса

Пријатан зимски дан, домаћа, квалитетна храна, музика и одлично расположење обележили су 64. Фестивал домаће кобасице, кулена и сланине који је одржан у недељу, 8. фебруара у Полојској шуми.
Већ на самом почетку манифестације на сваком столу могли су да се пробају домаћи сухомеснати производи, на ражњу се вртело прасе, а кувари су спремали овчији паприкаш. Они који су желели да се опробају у такмичарском делу већ око 10.00 часова почели су са предајом узорака кобасице, сланине или кулена, а ове године предато је рекордних 160 узорака. Жири у саставу Миле Ристић, Мирослав Попин и Сава Бороцки оцењивали су 84 узорка кобасице, 42 узорка кулена и 34 узорка сланине.

Домаћини су ове године били вредни, а квалитету сухомеснатих деликатеса послужила је и доста хладнија зима у односу на претходну.
-Врло смо задовољни ове године јер имамо десетак узорака више него прошле. Зима је била знатно хладнија и то се одмах одразило те имамо доста врло квалитетних узорака. Комисија је оценила најбоље и морам да кажем да је квалитет меса заиста одличан ове године, изјавио је један од организатора и члан жирија, Мирослав Попин.

Прво место за најбољу сланину на Кобасицијади 2026. однео је Василије Папић, који је и песник те је присутне развеселио песмом коју је посветио управо овој манифестацији. Најбољу кобасицу ове године направио је Петар Лазин, док је прва награда у категорији за најбољи кулен отишла у руке Александра Петровића.
Ипак, поред награда и такмичења, првобитна идеја бачкопаланачког Фестивала домаће кобасице, кулена и сланине јесте дружење, прилика да се виде стари пријатељи и подсете се неких старих успомена и наравно, стекну нове.
Јован Ђилас из Бачке Паланке традиционално учествује на Кобасицијади већ годинама уназад. Он и његови предали су узорке и понели награде за друго и треће место.

-Спремили смо доручак од наших домаћих производа, печемо прасе на ражњу и уживамо. Правимо домаће кобасице, али највише за нас, на породицу и пријатеље, тешко да ће се наћи у продаји, са осмехом каже Јован и додаје да за добро дружење са добрим људима није важан повод, важно је да се окупе и друже.
И тако је и било. Полојском шумом орила се песма, осмех и граја свих присутних уз обећање на крају да ће исто поновити и наредне године.
Д. Ј. Бујак



