Марија Фаркаш – Бачкопаланчанка која је родила 22 деце

У броју 249 бачкопаланачких Недељних новина, 1969. година објављен је текст о Марији Фаркаш, жени из Бачке Паланке која је родила 22 деце и двоје усвојила. Текст под насловом „Медаља за наталитет“, потписан иницијалима новинара Д.Б. преносимо у целости.


Марија Фаркаш, наша суграђанка, живи у кући најмлађег сина Беле. На почетку седме деценије живота још увек има посла с одојчади и децом која су се отргла од дојке. Та тиха, доброћудна жена мора најпре мало да размисли па да преброји своје унуке. Како и не би када је она родила 22 деце и двоје усвојила. Пред таквом великом чињеницом, која и фасцинира и инпресионира, човеку навре помисао како би лепо било да је друштво сем медаље за храброст и других одличја „устоличио“ и медаљу за наталитет, за такве велике мајке као што је Марија Фаркаш.

Њу забрињавају реума, бубрези и још неке бољке, али када се поведе реч о деци., о два туцета деце Марије Фаркаш, њено лице се развлачи у доброћудан, блежен осмех. 

-Родила сам 16 дечака и шест девојчица – прича о својој породиљској хроници Велика мајка – и то прво дете у осамнаестој години живота а последње двадесетдруго у 42. години живота. Тада сам рекла: „Маришка па доста је, двадесет и двоје…“

Сваке године по једно дете угледало је свет, а у међувремену је велика мајка усвојила и двоје пасторчади.

-Мени није било тешко да рађам и подижем децу – каже Марија Фаркаш – а мучила сам се само два-три дана после порођаја, а затим сам устајала, кувала за њих и мужа. Морало је да се ради…

Живот Велике мајке био је сваки дан испуњен бригом око бројне деце. Требало је нахранити ту децу, очешљати их, опрати, у школу отпремити. 

-За њих је хлеба било и у најтежим данима – с поносом истиче Велика мајка – а ручак и вечеру редовно сам припремала у лонцу од десет литара. А када сам прала веш била је то велика гомила…

Занимљиво је да је Марија Фаркаш 22 пута родила ван породилишта, на салашу, у кући коњушара и кући путара, подаље од цивилизације. Реч абортус је њој сасвим страна и готово се грози од ње. 

-Какав абортус. Нисам хтела ни да чујем за тако нешто. Нисам хтела да се трујем, да упропашћавам животе и себе. И ето, ништа ми особито не фали. Једино су ме притисле године живота, а мало и онај мој шашави муж с којим сам изродила толику децу и који је сада под старе дане нашао будибокснама, млађу жену. Ипак, суд није пристао да му да развод брака и то је моја победа!…

Тако прича једноставна жена, Велика мајка Марија Фаркаш. 

Тог дана у кући су била и њена два сина, Андрија и Бела. Велика мајка је уз помоћ синова пребројала ту своју силну децу: два Јована, једног Фрању, Имрета, Стевана, Јакоба, Андрију, Белу, Петра, Јаноша, Катарину, Ангелину, Веронику, Францишку, Ане…

И мада је „начела“ седму деценију живота, притиснута тегобама срца, жучи и бруха, Велика мајка Марија Фаркаш сваког дана обилази своје синове и кћери да би окупала тек рођену унучад, нахранила малишане и припазила на оне несташније, док се родитељи не врате с посла. Марији то није тешко јер каже: „Најсрећнија сам када се моја деца са унуцима окупе код мене… То ми, чини ми се, продужава живот!“

Био је то пријатан, кратак сусрет са Великом мајком Маријом Фаркаш којој би друштво требало да уручи медаљу за наталитет и материнску постојаност, медаљу за неизрециву родитељску љубав и приврженост породици. 

Извор: Недељне новине, број 249 од 12. октобра 1969. године

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *