Јесењи Крстовдан – сећање на два историјска догађаја

Српска православна црква у суботу, 27. септембра прославља Воздвижење Часног крста, празник у народу познатији као јесењи Крстовдан. Како каже ђакон при Светојованском храму у Бачкој Паланци, Бранко Батало, тог дана сећамо се два важна историјска догађаја. 


Више је празника током године посвећено управо Часном крсту на који је распет Господ Исус Христ. Јесењи Крстовдан је празник на који се не сећамо митова и легенди, већ су то догађаји који су се заиста и догодили.

-Један се десио у четвртом веку када је царица Јелена отишла у Јерусалим у ходочашће. Тог тренутка је њој дошла идеја да пронађу Часни крст на који је био распет Господ. Нису могли да га нађу све док нису дошли до једног Јеврејина који им је рекао да се на месту где се налази Венерин храм, који је подигао пређашњи цар, налазе и три крста, започео је причу ђакон Бранко.

Срушен је храм, људи су кренули да траже и заиста пронашли три крста. Онда је настала дилема, који крст заиста јесте Господњи јер два крста су припадала двојици разбојника.

-Не знајући начин како да то провере, тадашњи патријарх је рекао да ће утврдити да ли је крст прави ако се деси неко чудо. Била је једна сахрана, па су одлучили да ставе крст преко мртваца. Прва два када су ставили, ништа се није десило, а када су ставили трећи, мртвац је оживео. Тада су схватили да је то крст Господњи. Ипак, и даље је постојала сумња па су довели једну болесну жену те је она, након што је стављен крст преко ње, оздравила, каже ђакон.

Други догађај десио се у седмом веку када је персијски цар Хозрој, током битке са Византијским царством, опљачкао Јерусалим и понео са собом Часни крст у Персију. Након 13 година, цар Ираклије је повео војску у борбу против Персијанаца и тада су ослободили крст те га вратили назад у Јерусалим.

-Дакле, то су та два догађаја која се сећамо на празник Воздвижења Часног крста. Више празника је посвећено Часном крсту. Ту је Крстопоклона недеља, као и дан уочи Богојављења, Крстовдан, затим 14. августа такође изношење Часног крста, а све у нади и у вери да се ми освећујемо тим крстом, да будемо благословени и да сваку нашу муку поделимо са Богом.

Уочи дана празника, служи се Бденије током ког се износи крст ради целивања и тај крст остаје неколико дана да би верници могли да дођу и да се помоле.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *