„Инспирација за писање проналази мене“

У четвртак, 12. марта у Музеју града у Бачкој Паланци одржано је књижевно вече са Бранкицом Дамјановић. Вече је организовао Савет за родну равноправност СО Бачка Паланка у сарадњи са Културни центром. 


Бранкица Дамјановић српска је књижевница и новинарка. Родила се у Приштини а тренутно живи у Београду. Радила је најпре као новинар и имала 20 година дугу новинарску каријеру, да би затим пожелела да изађе из јавности. Међутим, дар за писање поново је „вратио“ у јавност јер Бранкица пише о темама које су свима нама бликсе, о борбама и емоцијама са којима смо све бар једном сусрели у животу. Бранкица је у земљи и региону до сада одржала више од 200 књижевних вечери за 12 година како се бави писањем.

-Представљајући своје књиге ја представљам свој живот. Двадесет година сам радила као новинар у информативи и знате како се каже, једном новинар, увек новинар тако да и када сам напустила телевизију, ја сам наставила да пишем, записујем. Тако да је књижевно вече и замишљено тако да говорим о томе како је настало мојих шест збирки кратких прича, „Добро је“, „Не бих ово могла без тебе“, „Рукопис мога брата“, „Рекла ми је волим те“, „Сетило се мајке“ и „Лексикон увида“. Ту је још и књига „Мој син Јован“ као и књига „Кћи“ и моје прве књиге „(М)учење језика и „Натура сана“, изјавила је медијима књижевница Бранкица Дамјановић.

Вече са Бранкицом Дамјановић није класична промоција књига него се кроз приче о књигама уствари прича о животу, о свему ономе што је ауторка доживела и проживела, у чему се публика врло често и сама препознаје.

Фото: Недељне новине

-Сви ми имамо мање-више сличне судбине, сви једнако волимо, стрепимо, стремимо разним стварима у животу. На основу искуства са толико одржаних књижевних вечери, могу да кажем да људи реагују емотивно и снажно, можда зато што су у пиблици углавном жене. Ту постоји и једна анегдота јер сам се и сама нашалила управо због те чињенице да моје књиге углавном читају жене те сам написала да то није тачно, да ми се јављају и мушкарци али они кажу: „Моја супруга обожава ваше књиге“, са осмехом додаје Бранкица.

Како каже, прошла је један класичан пут у новинарству. Радила је прво као спикер, након тога као репортер, па водитељ да ми на крају уређивала и водила дневник у информативи. После 20 година дошло је до засићена тим послом и Бранкица је донела одлуку да напусти новинарство.

-Није само засићене послом био разлог, једноставно сам желела да се повучем и да не будем толико изложена јавности. Схватила сам да у животу не можете да побегнете од неких ствари, кренула сам да пишем без икакве амбиције да некога очарам и да се то неком допадне. То је све било у доба експанзије друштвених мрежа, ћерка ми је направила налоге, морам да кажем мимо моје воље. Ипак, убрзо су људи почели да се јављају, како они којима се то допадало, тако и представници издавачких кућа који су сматрали да то завређује да се објави у виду књиге. Тако сам ја, бежећи од јавности, поново дошла у јавност и заволела ове сусрете, каже списатељица.

Бранкица Дамјановић каже како много чита и да не постоји омиљени жанрови већ чита све. Од малена је читала и духовну литературу и научну фантастику и то се наставило током живота. Како каже, чита сваког дана и сматра да је дан пропао ако бар нешто није прочитала.

-Чињеница је да много волим да читам и моја ћерка има обичај да каже да се мами за рођендан купи књига јер, како она каже, непроцењив је израз на мом лицу када отворим књигу коју до тада нисам читала. Урањање у нечији свет и отварање тог неког новог света је заиста нешто фантастично. Много ми је драго што људи читају, и управо је то доказ да, ма колико напредовале нове технологије, неће успети да угасе књигу. Људи купују књиге, читају књиге, рекла је Бранкица.

Инспирацију каже не тражи, већ инспирација пронађе њу. Свакодневни живот, одрастање деце, речи само долазе, а на Бранкици је да их запише, пренесе емоцију и остави траг.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *