Херојска борба маленог Реље и његових родитеља

Елизабет и Милорад Митровић из Бачке Паланке с посебним сентиментом сваке године испрате 15. фебруар – Светски дан деце оболеле од рака. Не могу и због друге деце и њихових родитеља не желе да забораве тешку борбу за здравље сина Реље.


За само седам и по година Реља се два пута борио са акутном лимфобластном леукемијом. Данас је здрав дечак, ђак првак и заљубљеник у спорт и лего коцкице.

Митровићи данас могу да кажу да је иза њих време када су мислили да се против њихове мале породице уротила цела васиона. Са само две године, њихов синчић Реља започео је борбу коју ниједно дете не би смело да води – борбу са акутном лимфобластном леукемијом.

Дан када је торта постала симбол победе

Последњи дан маја прошле године памтиће заувек као крај другог, поновљеног лечења. Реља сада има седам и по година, иде у први разред, а прошле године је већ одувао осам свећица на торти.

Уз осам свећица за осам месеци другог лечења Рељи су у болници отпевали победничку песму.

-Када је освануо тај дан оздрављења и повратка кући, купили смо торту и осам свећица. Свака је представљала један месец Рељиног лечења. Његови другари из болнице и медицинско особље отпевали су му победоносну песму. Били смо дирнути и са сузама радосницама кренули из Београда нашој кућици, у Бачку Паланку – прича мама Елизабет, Бети.
За њу и супруга Милорада лечење сина било је животна борба и велика лекција. Изабрали су да се издигну изнад страха и схватили колико су јаки и колико љубави могу да пруже када је најтеже.

Дијагноза која је променила детињство

Уместо безбрижних дана у вртићу, Рељино детињство прекинула је тешка дијагноза. Први симптоми појавили су се након лета 2020. године – умор, бол у ногама, благо повишена температура и модрице које тада нико није сматрао алармантним.

Јутро 31. августа 2020. заувек је променило њихов живот. Након рутинске анализе крви уследио је позив из лабораторије и хитан одлазак у Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду. Уместо првог дана у вртићу, Рељу је чекала болничка соба у којој ће провести наредних осам месеци.

Када су лекари потврдили дијагнозу, уследио је шок. Бети памти само осећај да губи тло под ногама.

Осам месеци између наде и страха

–Пожурила сам да се вратим код Реље, да га загрлим и исплачем се поред њега. После неколико дана неверице, супруг и ја смо схватили да морамо да будемо јаки. Терапије су биле болне, хемотерапије и трансфузије скоро свакодневне, али наш син се борио као мали лав – присећа се.

Након интензивног болничког лечења, вратили су се кући. Укупна терапија трајала је две године, укључујући фазу одржавања. Потпуно излечење потврђено је анализом коштане сржи.

Живот је почео да личи на нормалан, али страх никада није нестао. Знали су да иза сваке тачке може стајати зарез.

Болест се вратила јача него пре

У августу 2023. године, током кратког одласка на море, појавио се осип. Крвна слика је испрва била уредна, али сумња је остала. Већ 1. септембра поново су били у болници. Потврђен је рецидив, овог пута агресивнији и са захватањем централног нервног система.

Реља је тада имао пет година и био свестан свега. Лечење је настављено у Београду, уз теже терапије, хемотерапију и зрачење.

–Поново је почела агонија. Како детету објаснити да се враћа у болницу, да неће ићи у вртић и да га чекају нове терапије? Али уз огромну љубав и подршку лекара и медицинских сестара, Реља је и ову битку изнео као прави јунак – говори Бети.

Нераскидиве везе створене у болници

Током лечења, Реља је стекао пријатеље, а његови родитељи нераскидиве везе са другим породицама које су пролазиле кроз исто. Велику подршку пружило им је и удружење НУРДОР, које је у болничке дане уносило игру, боје и наду.

-Лекарима који се неуморно залажу за своје пацијенте, који у сваком детету виде више од дијагнозе а у сваком дану нову борбу за живот одајем дубоку част и поштовање. Њихов труд, пожртвованост и човечност остављају траг који се не може ни измерити ни изрећи речима. Једнако важна карика у току лечења је Национално Удружење Родитеља Деце Оболеле од Рака – НУРДОР који је у најтежим тренуцима код деце и родитеља увек био ту да пружи осмех, веру и наду управо тамо где је више нема. Уз Нурдор ниједно дете није имало осећај да је само у борби јер је Нурдор улепшавао дане лечења претваравши болнице у места боја, игре и радости несебичним знаковима пажње а затим и путовањима и дружењем након завршетка болничког лечења кроз која су деци враћали детињство тамо где је на тренутке било заустављено – прича емотивно ова храбра мама још храбријег дечака.

Кад сте здрави, мислите на болесне

Понавља да, колико год да је болно њихово искуство, уз прави тим стручњака и захваљујући њима, Реља је данас потпуно здрав, пун живота и с осмехом на лицу. Радује се сваком новом дану, школи, другарима и спортићу.

-Похађа први разред основне школе у Бачкој Паланци а у слободно време и даље, већ пуних 5 година неуморно саставља Лего коцкице. И даље одлазимо на контроле које постају све ређе. Лечење нашег сина научило нас је највећој животној лекцији – нисмо јадиковали над проблемом, нити смо дозволили да нас страх сломи. Изабрали смо да се издигнемо изнад њега. На том путу смо супруг и ја схватили колико смо заправо јаки, колико можемо да издржимо и колико љубави дајемо када је најтеже. Нисмо бирали ову борбу, али смо изабрали како ћемо кроз њу проћи – усправно, храбро и са вером да је сваки дан победа и дар од Бога!

Бети и Милорад су дуже од 15 година добровољни даваоци крви, а Милорад је и у регистру донатора коштане сржи. Користе сваку прилику да подстичу здраве људе да се прикључе јер су, нажалост, потребе за тим све веће.

Извор: zena.blic.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *