Читав радни век провео као возач Хитне помоћи

Божидар Димитријевић, читав радни век, 40 година, провео је као возач у Служби хитне медицинске помоћи у Дому здравља „Др Младен Стојановић“. Од своје 18. године, кад се запослио у Хитној служби, па све до одласка у пензију, Боле, како га најчешће зову његови суграђани, остао је веран једној служби и истом послу.
Њему је до званичног одласка у пензију остало мање од месец дана, а у разговору за „Недељне новине“ Боле је причао о томе како изгледа 40 година радити један од најстреснијих послова, о тешким али и лепим тренуцима.
-Имао сам 18 година када сам почео да радим, то је било 5. јануара 1985. године. Мој отац је такође радио као возач у СХМП. На самом почетку каријере јесте било тешко, али после то некако уђе у крв и мислим да кад бих се поново родио, исту професију бих изабрао, почео је своју причу Божидар Димитријевић.
Некада је, каже, било много другачије, једну екипу су чинили лекар, техничар и возач. Како је време пролазило, додаје он, много тога се мењало.
-Бачка Паланка није имала Центар за дијализу па сам на пример ја возио пацијенте у Осијек и Бијељину. За време бивше СФРЈ возио сам и до Клиничког центра у Љубљану, па у Загреб… После је распад Југославије донео нове границе па сви ми, цела екипа у колима Хитне помоћи код себе мора да има пасоше да би стигли до Нештина и Визића, што је такође једна од специфичности рада у општини Бачка Паланка, каже Боле.
За све ове године колико је провео као возач у Хитној помоћи, Боле каже да је било много лепих, али и тешких и тужних ситуација. Возачи, прича он, сведоче свему на терену подједнако као и лекари – убиства, самоубиства, тешке повреде услед саобраћајне незгоде, све је то оставило трага на његовој души. Најтеже је, каже, целој екипи падало када су у питању деца.
-Ми смо живи људи, препуни емоција и немогуће је да човек остане равнодушан, иако је то саставни део овог посла. Најтеже ми је било када возим децу. Дешавало се и да се деца роде у возилу Хитне помоћи. Када ме ти родитељи после сретну негде у граду па се јаве, буде ми веома драго и то је на неки начин лепа страна овог посла, рекао је он.
Колеге: Увек савестан и одговоран
Питали смо и Болетове колеге како је изгледало радити са њим. Докторка Славица Шарац, која је такође у пензији, а претходно је радила као начелница Службе хитне медицинске помоћи у Бачкој Паланци, за Божидара има само речи хвале.
-Он је један савестан радник, када кажем савестан, мислим да је то било увек тако и према пацијентима и према нама колегама. Радили смо заједно преко 30 година и могу да кажем да је Боле неко ко се свом позиву увек одазивао и био одговоран, каже др Шарац за „Недељне новине“.
Др Вујадин Вуковић, начелник СХМП у Дому здравља „Др Младен Стојановић“ са Болетом ради преко 10 година, а како каже, он је колега који је у сваком моменту на услузи свима.
-То је човек који је свој посао увек радио поштено и коректно. Као и већина радника овде, суочавао се и он са разним тешким ситуацијама, а он се са тим увек добро носио. Изузетан колега, заиста, рекао је др Вуковић.
Када управљамо возилом у саобраћају, свесни смо да то захтева концентрацију и пажњу, а како је када свакодневно притом возите и болеснике, изузетно хитне случајеве, пацијенте чији живот можда зависи од тога колико ћете брзо стићи до болнице?
-Возим потпуно сконцентрисан на оно што се дешава на путу, а трудим се да не размишљам о томе шта се дешава иза мене. Ипак, морам да водим рачуна да не дође до померања и неких повреда у возилу Хитне помоћи тако да то нимало није лако. Некада се дешавало да прођемо и кроз црвено светло на семафору, никада то није било дозвољено, али су нам гледали кроз прсте, а данас је то строго кажњиво. Нови Сад је последњих година постао хаотичан по питању саобраћаја али ево за све ове године колико радим, једном само се десио удес и то због тога што су отказале кочнице, прича наш саговорник.
Боле прича да су ноћи у Хитној помоћи све теже и теже јер је и пацијената све више, али и поред свих тешкоћа, како каже, када спасете нечији живот, добијете енергију за даљи рад.
-Наравно да највише зависи од лекара и техничара, када је у питању људски живот, али доста зависи и од нас возача, од наше способности и брзине. Много је то година рада, много лекара, сестара али и околности у друштву и држави се променило за ових 40 година. Било је ситуација када сам говорио да ми је доста овог посла, нарочито за време грађанског рата у бившој Југославији када сам возио рањенике. Тада сам чак био и ухапшен у Илоку. То сам тешко поднео, размишљао сам о томе да ли ћу жив изаћи оданде, додаје он.
Божидар каже да му је жао што одлази, навикао је на свој посао, али ипак сматра да је доста и да је време да се и он одмори.
-Са 40 година радног стажа плус пет година бенефиција, ја мислим да је од мене доста. Има нових младих момака који су дошли и почели да раде, ја идем на заслужени одмор, каже наш саговорни.
Ми свакако Болету желимо срећан одлазак у пензију, да у њој ужива много година. Такође, захваљујемо му се за огроман труд да све пацијенте превезе безбедно, савесно и брзо.
Д. Ј. Бујак




[…] санитетским возилом. На ову пословну идеју дошао је Божидар Димитријевић, који је читав радни век од 40 година, провео као возач у […]