Будућност на фарми крава

Млада пољопривредница из Бачке Паланке, Софија Плавшић једна је од пет чланова породице Плавшић која се преко 30 година бави млечним говедарством. Од малих ногу време проводи са животињама, а данас ради на фарми и свакодневне послове са кравама дели са великим бројем пратилаца на друштвеним мрежама где је позната као „mother of cows“ (мајка крава).
Софија има 24 године, веома је посвећена послу на фарми, а крајем прошле године освојила је престижно признање „Пољопривредник нове генерације“, награду коју је освојило десеторо младих и иновативних пољопривредника широм Србије.
-Када сам се родила имали смо у дворишту породичног дома пар крава, јуница, бикова и телади. До 2008. године, док су краве биле код куће стално сам била међу њима и помагала родитељима колико сам могла. Након куповине фарме, краве су ми биле далеко од очију па и далеко од срца, на фарму сам ишла повремено, ако морам. Та фаза је трајала до 2017. године када сам по казни почела интезивније да долазим и да будем међу њима. Ту упознајем своју мезимицу Машу због које почињем да учим породична стабла и родбинске односе свих грла на фарми и тад креће моје интересовање за све везано за краве. Након селидбе у Нови Сад, 2020. године почињем са студирањем и проналазим посао који ме финансира независно од моје породице. Како је време одмицало све више су ми недостајале краве и време које проводим са њима, осећала сам се празно и неиспуњено и одлучила сам да дам отказ и да се вратим кући на породичну фарму. Моји први послови на фарми били су месечно узорковање млека од сваке краве посебно, ажурирање података на листама за узорке, прављење спискова за репродукцијске прегледе код ветеринара, обележавање телади заједно са ветеринаром, касније мужа и храњење телади и да не заборавим оно што сам прво радила, јесте натеривање крава на мужу, прича Софија за „Недељне новине“.

Она каже како се на фарми сваки дан разликује од претходног те да њена рутина на фарми јесте обилазак објеката, административне обавезе везане за њиве и краве, комуникација са добављачима и са запосленима, исхрана телади, праћење животиња и њихово прегруписање, вођење рачуна о терминима телења и засушења, стављање педометара, обележавање животиња и на крају оно што, како каже, највише воли, мажење и играње са њима. Управо та велика љубав према кравама је оно што Софијини пратиоци могу да виде на друштвеним мрежама, а Софија каже да је агро инфлуенсерка постала сасвим спонтано.
-Цео живот волим камере и јавне наступе. Почела сам из хобија да се снимам са и без крава и временом сам постала препознатљива по њима и само сам наставила у том смеру. Мали број људи се бави млечним говедарством, а још мање је жена међу њима. Кад сам почела да се пробијам, највећи мотив ми је био разбијање предрасуда о људима који се баве сточарством јер су увек ниже котирани од остатка друштва. Тако је генерално у свим гранама пољопривреде али највише у сточарству. Желела сам да покажем првенствено млађима од мене да нису сами и да ће увек имати моју подршку, да са поносом причају чиме се баве али и својој генерацији и старијим људима да пољопровредници итекако могу бити сређени као за модну писту, само немају често прилике да се тако покажу, додаје наша саговорница.
Софијин приступ пољопривреди спаја академску едукацију са практичним искуством на породичној фарми. Вредна, упорна и амбициозна била је прави кандитат за признање „Пољопривредник нове генерације“.
-Велика ми је част што сам једна од 10 награђених чланова удружења „Пољопривредници нове генерације“, обзиром да сам од скоро члан удружења. Сви наши чланови су млади људи који на савремен начин приступају пољопривреди и праве сјајне резултате на својим газдинствима. Критеријум за добијање овог признања јесте рад, марљивост, упорност и амбиција коју испољава свако од нас на свој начин. Признање које сам добила је велики ветар у леђа да наставим да радим и да будем све боља у томе као и велики знак да сам изабрала прави пут. У склопу удружења сам упознала доста људи сличних размишљања и начина живота као што је и мој, често имамо организоване скупове и посете где имамо прилику и да научимо нешто ново и да се дружимо међусобно јер нас има из свих делова Србије. Међусобно подржавамо једни друге и заиста смо као једна агро породица, рекла је Софија.

Као највећу препреку за бављење млечним говедарством, Софија наводи недостатак квалитетне радне снаге. Она каже да је врло мало младих који желе да раде посао на фарми, а да је за опстанак управо то кључно.
-Познајем доста људи који су смањили стадо јер су остали без радне снаге. Ја имам срећу да људи који раде код нас су ту дужи период, али ако причамо о некој будућности за 10, 15, 20 година бојим се да неће бити људи који би да раде на фармама осим ако се не промени свест код људи. Не живимо више у 20. веку када су се краве музле ручно него је све роботизовано и олакшано на све начине, каже Софија Плавшић.
На питање зашто се млади све мање одлучују да се баве пољопривредом, наша саговорница каже да, поред чињенице да се ради о тешком физичком послу, млади људи имају доста предрасуда када је у питању млечно говедарство.
-Људи се стиде пољопривреде, поготово млади људи који падну под утицај околине и желе да се „уклопе“ у друштво и из тог разлога беже од онога што су њихови родитељи или дедови стварали. Наравно, постоје и људи којима се тај посао не свиђа и не желе да наставе да се баве тиме, што је мени скроз на месту. За сваки посао је потребно мало љубави па тако и за овај, ја можда и претерујем у томе али ми се често та љубав исплатила. Нема већег богатства него кад радиш нешто за себе, кад имаш нешто своје. Живот на селу има широк спектар различитих делатности које се могу обављати само је потребно доста труда, улагања, непроспаваних ноћи и јако добар маркетинг. На селу се можемо бавити угоститељством, туризмом, прерадом производа… Село не значи стриктно пољопривреда и прљава одећа, све је до нашег приступа. Ја у шталу улазим нашминкана и исфризирана исто као и кад идем било где ван штале. Свима бих поручила да уколико већ имају нешто „своје“ што могу да наставе да то и ураде и прилагоде себи, јер је штета угасити нешто што је грађено годинама и што их је хранило, школовало, финансирало на свим пољима и оно најважније, да то раде из љубави, поручила је Софија за крај.
Када причамо о опстанку пољопривреде, опстанку српског села и сељака млади људи попут Софије су прави кључ за тај опстанак. У мору „популарних“ занимања који су углавном везани за дигитални свет, Софија је прави пример да овом свету, поготово пољопривредној земљи каква је Србија, требају вредни и амбициозни млади сточари који ће још боље наставити бизнис својих родитеља.
Д. Ј. Бујак



