Бачка Паланка: Током 2024. рођене 403 бебе

Републички завод за статистику 1. јула објавио је виталну статистику, која обухвата број становника, као и податке о броју рођених и умрлих током 2024. године.
У Републици Србији, у 2024. години, број живорођених мањи је за 207, док је број умрлих већи за 1149 у односу на претходну годину. У 2024. години број живорођене деце износи 60.845, док je број умрлих 98.230 лицa. Природни прираштај износи -37.385 становника. Број становника у Републици Србији у 2024. години процењен je на 6.586.476.
Како наводе из РЗС-а, наведене вредности су резултат кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода. Од 2015. до 2024. године, број становника у Републици Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 437.205.
Број становника у општини Бачка Паланка у 2024. години износио је 47.479 становника. Према последњем попису становништва, који је спроведен 2022. године, наша општина имала је 48.667 становника. Број живорођене деце у 2024. години је 403, док је број умрлих у општини Бачка Паланка у истој години био 765. Дакле, негативан природни прираштај евидентиран је и током 2024. години у општини Бачка Паланка и укупно је износио -362.
Републички завод за статистику обрадио је и демографске индикаторе природног кретања становништва по општинама. Просечна старост мајке при рођењу првог детета у општини Бачка Паланка је 27,4 године, док је просечна старост мајке при рођењу детета 29,6 година. У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,3 годинe. Просечна старост умрлог лица у општини Бачка Паланка прошле година износила је 75,5 година, а очекивано трајање живота за мушкарце износи 71,9, а за жене 78,2 године.
Према реду рођења, у Републици Србији се у 2024. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце за 235, број другорођене деце за 165, број трећерођене деце за 22, док је број четврторођене деце порастао за 67, а петорођене деце и више за 145. По регионима, највише деце првог реда (49,9%) и другог реда (35,2%) рођено је у Београдском региону (од укупног броја живорођених у Београдском региону). Највише трећерођене деце (17,0%) забележено је у Региону Шумадије и Западне Србије, док је највише четврторођених (4,6%) забележено у Региону Војводине и Региону Шумадије и Западне Србије. Највећи проценат деце петог и виших редова рођења је у Региону Војводине (3,1%).
У Републици Србији је, према подацима за 2024. годину, регистровано 98.230 умрлих лицa (48.675 мушкараца и 49.555 женa). Просечна старост умрлог лица је 75,4 године. Највећи број умрлих је у старосном интервалу од 75 до 84 године.
У извештају РСЗ-а се наводи и да је број умрлих насилном смрћу у порасту (за 153) у односу на претходну годину и износи 2.488. Број самоубистава у 2024. години износи 702, што је за 34 случаја више него у 2023. години. Број убистава износи 55, што је за 38 случаја мање него у 2023. години.
Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока. Од овог узрока смрти, умрло је 46.289 лица (47,1% од укупног броја умрлих лица), и то: 21.000 мушкарaца и 25.289 жена. На другом месту су тумори, од којих је у 2024. години умрло 21.161 лицe (21,5% од укупног броја умрлих), односно 11.446 мушкарaца и 9.715 жена, док су на трећем месту болести система за дисање од којих је умрло 6.036 лица (6,1% од укупног броја умрлих), односно 3.362 мушкарца и 2.674 жене.
Процењен број становника 2024. године израчунат је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022, природног прираштаја и унутрашњих миграција.
Д. Ј. Бујак



