„А ја насмејана жена“ представљена бачкопаланачкој публици

У опуштеној и пријатној атмосфери кафеа „Piaf“ у Бачкој Паланци, у недељу, 5. јануара одржана је промоција књиге Јоване Кешански, „А ја насмејана жена“. 


То вече било је баш онакво каква је и Јованина књига, препуно емоција, а празнични дух само је додатно оплеменио све присутне. У улози модератора на промоцији нашла се ауторкина дугогодишња пријатељица, Радислава Бенић, а њих две савршено су представиле све оне важне животне моменте кроз које је новинарка и списатељица Јована Кешански прошла и својим књижевним умећем пренела у књизи „А ја насмејана жена“.

Књига је објављена у октобру 2024. године, а прву промоцију, игром случаја, Јована је одржала у родном Челареву. Како нам је рекла ауторка, тематика нове књиге слична је као и у првој њеној књизи, те би дело „А ја насмејана жена“ представила уствари као наставак „109 плетеница“.

-Онај ко се одушевио са плетеницама и коме су оне пријале, исту реакцију има и за нову књигу. Мени је била идеја да записујем како се осећам одређеног дана. На крају, када сам требала све то да сређујем за књигу, одлучила сам да то буде у виду дневничких записа зато што људи мисле да морају да буду континуирано срећни или пак тужни. Кроз те моје приче сам приказала да, на пример, 15. јануара можеш да будеш и тужан и очајан и да мислиш да је крај, а онда 17. јануара пожелиш да пркосиш свему, путујеш у Њујорк и брига те за све. У књизи нигде не наводим шта сам заправо желела да постигнем, али се надам да ће читаоци схватити управо ту суштину коју сам хтела да прикажем – ако им је данас лоше, да за неколико дана те емоције могу да буду потпуно супротне, рекла је Јована Кешански за „Недељне новине“.

Да ли због чињенице што су дугогодишње пријатељице или зато што су, како је и сама ауторка рекла, потпуно другачије као особе, Јована и Рада промоцију су учиниле врло опуштеном па и док се причало о оним тешким животним тренуцима. Није свако у публици прошао кроз исто оно што и сама ауторка, али се по реакцијама чинило да су се сви препознали у емоцијама о којима је причала, поготово када је на питање шта сматра за један од већих успеха у животу, Јована рекла да је успех то што је за неке ствари у животу научила да каже „Не“.

Отворено се причало о анксиозности, одласку код психотерапеута и психијатра, што је кроз Јованине текстове увек представљано као важна тема. Њене обе књиге, блогови, јавни наступи, увек носе поруку да, шта год да се у човеку дешава, није сам, и да позив у помоћ уствари представља љубав човека према самом себи.

Јована каже како су читаоци претежно мислили да је наслов „А ја насмејана жена“ настао због тога што је она, упркос свим животним недаћама, остала насмејана, међутим, како додаје, то није била идеја. Инспирацију за наслов добила је читајући поезију Силвије Плат, америчке књижевнице која у песми „Женски Лазар“ у једној строфи каже „А ја насмејана жена. Мени је тек тридесета. И као мачка могу девет пута да мрем.“

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *