Иконописац Жарко Ђукић из Пивница осликава цркве широм Србије

Жарко Ђукић из Пивница бави се сликарством, посебно иконописањем већ дуги низ година. Осликао је иконостасе у многим православним црквама и манастирима на нашим просторима, а поред иконописања највише воли да осликава мртву природу. Уметност га, каже, прати од ране младости.


Његов таленат откривен је први пут када је, као млад читао стрипове, који су га инспирисали да црта управо ликове и догађаје из стрипова.

-Показало се да су ти цртежи добри и током основне школе сам већ учестовао на појединим изложбама, а моји радови били су окачени у школи. Нисам, нажалост, школовање посветио уметности, завршио сам техничку школу, али је тај таленат увек тињао у мени, прича Жарко за „Недељне новине“.

Током 1995. године ближе се упознао са техником иконописања. Захваљујући познанствима са људима који су се бавили осликавањем икона и фрески, ушао је у тај свет и своје сликарско умеће посветио понајвише иконама.

Иконостас у Јагодњаку

-Упознао сам дивне људе који су ми дали одличну литературу везану за то, а с обзиром да тада ништа од тога није било тако лако доступно, то ми је свакако много значило. На тај начин сам добио прве инструкције, касније то разрађивао и дошао до тог стадијума да данас радим озбиљне послове као што је осликавање иконостаса, додаје Жарко.

Каже како су сликање икона и рад на иконостасу на почетку били велики изазов.

Када добијете понуду од неке цркве да осликате иконостас, то је само по себи изазов, посебно фрескосликарство. Ипак, тако остављате свој печат који стоји дуги низ година, каже он.

Жарко је до сада осликао иконостасе у више црква у Србији и региону – Шабачка и Ваљевска епархија, црква у Коцељевој… Плужац, иначе родно место нашег саговорника добило је свој манастир у ком је комплетан иконостас осликао управо Жарко.

-Чињеница да сам осликао иконостас у светињи која се налази у месту где сам рођен је за мене посебно драго, у мом родном месту остаће моје иконе. У скорије време радио сам иконостас у цркви у Јагодњаку (Хрватска), као и у Сомбору где сам радио барокни иконостас.

Поред иконописања Жарко најчешће слика мртву природу. Његови потези су прецизни, и како и сам каже, можда и предвидљиви, али то је оно што га дефинише као уметника.

-То је оно што мени лежи, мој афинитет је такав, смирен. Поставке су углавном стари предмети који данас више нису у употреби, а кроз своје слике их враћам у живот. Додам и неки живот у виду дуње или шљиве, рекао је наш саговорник.

Жарко је и члан УЛС „Петар Томић“ и до сад је учествовао на великом броју ликовних колонија, колективних изложби, а заједно са Светланом Миладић из Бачке Паланке имао је и самосталну изложбу под називом „Тако беше, тако волим“. Недавно је за своје сликарске радове добио награду на „Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону“

-Учесник сам заиста великог броја ликовних колонија. Посећујем колоније широм Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Румуније, Бугарске, Македоније, Црне Горе, Албаније, тако да се трудим да будем активан у том смислу и волим да одем и видим сва та места, додао је уметник Жарко Ђукић.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *