Крстовдан, Богојављење и Јовањдан – обичаји и веровања

Српска православна црква и њени верници у недељу, понедељак и уторак 18, 19. и 20. јануара прослављају три велика празника – Крстовдан, Богојављење и Јовањдан. Постоје бројни обичаји везани за ова три празника, а један од њих је свакако велико освећење воде које се врши на Крстовдан и Богојављење у храмовима. 


Такође, на Богојављење широм наше земље се организује пливање за часни крст, међутим, дешава се да на некој од тих манифестација можемо видети православног свештеника који благосиља сам догађај, а негде не. Због чега је то тако и шта тачно прослављамо током ових празника питали смо вероучитеља, Стевана Јурића.

Он каже да је од наведена три празника, централни празник Богојављење, када се прославља успомена на догађај који је описан у јеванђељима.

-Наиме, на самом почетку свог јавног рада, Господ Исус Христос одлази на реку Јордан код чувеног Јована Крститеља који га крштава у реци. Том приликом су присутни чули глас Бога Оца који говори „Ово је Син мој љубљени“ и видели Духа Светога у облику голуба. С обзиром на то да су тада први пут у историји спасења људима истовремено јавиле све три личности Бога, Отац, Син и Свети Дух, Црква тај празник не назива Крштење Христово, већ Богојављење – јављање Бога, рекао је Јурић.

Крстовдан је празник који се прославља дан пре Богојављења, као уводни празник, посвећен Христовом крштењу. Крстовдан се увек пости, а на Богојављење се никада не пости, ма у који дан у седмици да падну. Сутрадан после Богојављења се прославља свети Јован Крститељ, најважнији учесник догађаја Христовог крштења.

-У Цркви је пракса да се следећег дана након важног празника прославља учесник догађаја од претходног дана, па се тако другог дана Божића прославља Богородица, другог дана Благовести свети архангел Гаврило, другог дана Сретења свети Симеон Богопримац, другог дана Мале Госпојине свети Јоаким и Ана, а другог дана Богојављења свети Јован Крститељ. Богослужења на ове празнике су уобичајена, у смислу бденија уочи празника, и свете Литургије у све дане празника, али је особеност у томе што се и на Крстовдан и на Богојављење у храмовима врши чин великог освећења воде коју потом верници носе својим кућама да би је пили током године. У многим местима се чин водоосвећења обавља на реци или језеру, а у новије време и на чесмама, постројењима за прераду воде и слично. Богојављенска вода за вернике има велику вредност, чува се у домовима и пије у периоду поста, у случају болести и другим приликама, објашњава вероучитељ Стеван Јурић.

Он наводи да су у прошлости и у нашем народу, као и код других народа, постојали разни обичаји везани за празник Богојављења. На пример, у неким крајевима су на Богојављење ујутро младе девојке одлазиле на извор, бацале по које зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве.“ Негде је био обичај да девојке од теста направе три лоптице у које ставе по папирић са именом своје симпатије. Те лоптице се потом стављају у кључану воду, и она која прва избије на површину је права љубав девојке. У неким крајевима се верује да на Богојављење, у поноћ, треба изаћи на отворено и помислити једну жељу, и то ону која заиста може да се оствари, и да се при том мора бити скроман.

-Као и за друге празнике, народна машта је улепшавала празник додајући му разне фолклорне елементе. Наравно, треба пазити да фолклор и етнологија не засене сам смисао празника, каже Јурић.

Када је у питању пракса гњурања у воду на Богојављење, наш саговорник наводи да је то древни обичај и представља симболичко подражавање Христовог крштења. Обичај пливања за крст такође потиче од давнина, а симболизује човекову спремност да током живота носи сопствени крст, баш као што је Господ Исус Христос носио свој крст.

-Поента тога је да човек треба да буде спреман да све то поднесе, с тим да је један од основних циљева пливања за часни крст на Богојављење заправо саборност људи који се окупљају. Такође, циљ је дружење и слављење Господа Христа. У гњурању или пливању на Богојављење у прошлости није било елемената такмичења, и управо је то разлог зашто се поједини свештеници противе такмичарском пливању за крст, пошто сматрају да се тиме губи смисао самог обичаја, а у први план истиче нешто што је небитно, као што је брзина пливања. Поред тога, свештеници су нарочито опрезни када је у питању масовно учешће људи у пливању, ако учесници нису претходно извршили потребне медицинске провере, разјаснио је вероучитељ Стеван Јурић.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *