Почео Божићни пост

Данас је почео Божићни пост који најављује један од два највећа хришћанска празника – Божић. Уколико постите први пут, али и ако то редовно практикујете и поштујете, сигурни смо да чујете или сами имате бројне недоумице везане за пост. Шта је његова права суштина, како нас то одрицање од одређене врсте хране може приближити Христу, како се правилно пости, као и да ли је заиста оправдано не постити из здравствених разлога… 


Ђакон при Светојованском храму Бранко Батало дао је детаљна, а опет јасна објашњења о томе где грешимо и како би требали да гледамо на све оно што нам пост доноси. Он каже да је пост благословено време нашег преображаја и личног труда те да је то правило које траје већ скоро 2000 година.

-По узору на нашег Учитеља, Господа и Спаситеља Исуса Христа, ми хришћани такође узимамо правило поста у својим животима. То је правило које траје већ скоро 2000 година. Постом се приближавамо Богу, тј. заједничаримо са Њим, прослављамо га и поштујемо светитеље који су исто тако постили. На крају овог поста прослављамо Рођење Господа Исуса Христа Сина Божијег и то је суштински разлог његовог трајања. Иако није одувек трајао 40 дана, зна се да је његово трајање одлучено на Цариградском сабору из 1166. године. Други назив, мање познат, је и Филипов пост јер почиње дан након празника Светог Апостола Филипа, каже ђакон Бранко Батало за „Недељне новине“.

Говори се често о тзв. „строгоћи“ неког поста и како се та строгоћа садржи у већем одрицању од хране. Наш саговорник каже да се у тим тренуцима чак неки хришћани и дрзну да „мере“ ко је колико постио и како, или се преузносе, хвале и величају свој пост. Много се о прича количини поста, али не и о суштини поста.

-Био то једнодневни или вишедневни пост, то је време када се сабирамо у саме себе и преиспитујемо и анализирамо сопствено учешће у животу Цркве и дубину Јеванђеља у нашим животима. Тада више него икада бдимо над нашим мислима, речима и делима. А када своје срце и разум доведемо у равнотежу, када се молимо Господу за нас и наше ближње, то се одрази и на односе са другим људима. Тако од поста имају користи и верник и породица и шира заједница, додаје ђакон.

Наравно, напомиње он, Црква у одређено време препоручује не само кад је пост већ и како се пости – некад се конзумирају оброци „на води“ (хлеб, воће, поврће, кувана јела без уља), некад „на уљу“ (хлеб, воће, поврће, јела припремљена уз помоћ уља), а у неким случајевима и конзумирање рибе. Тако је и са Божићним постом, где је средом и петком препоручено једење „на води“, а осталим данима и на дан већих празника и викендом препоручено једење рибе.

Суштина поста

Према речима нашег саговорника, циљ поста јесте да схватимо да имамо алтернативу и да је крајњи пут те алтернативе Царство Небеско.

-Шта ће се то страшно десити ако проведемо неко време без мрсне хране, истовремено преиспитујући се у светлу новозаветних Божанских заповести? Ми када говоримо о храни, говоримо као да се ради о великој глади која влада у нашој отаџбини, што је апсурдно имајући у виду колико хране бацимо(?!) Када поставимо пост као средство за изоштравање наших умних и духовних чула, побеђујући своје тело, а све у славу Божију, онда се и чуда дешавају у нашим животима, колико год то изгледало немогуће у неким тренуцима, каже Батало.

Знамо да многи пост везују искључиво за одрицање од хране животињског порекла. Ђакон Бранко Батало подсећа шта је много важније од тога шта смо појели одређеног дана.

-Пост нам помаже да ојачамо у сваком смислу јер, ако човек не може рећи храни НЕ, како ће рећи НЕ другим слабостима, расположењима и гресима? Тако је пост је оруђе које нам помаже да јачамо свој дух и своју вољу. Ако уложимо труд у уздржавање од јела лакше ћемо истрајати у томе да „не једемо“ ни своје ближње. Најважније је остварити интроспективу наших осећања, емоција и расположења и ретроспективу наших дела у току данашњег дана. У том случају ми почињемо да увиђамо да имамо Крст у нашим животима који смо дужни и одговорни носити. Тај Крст нас упућује и на Јеванђеље, на Христов Пут, Пут Спасења. Овим путем се ово размишљање измешта из благословеног времена поста и поставља се човекову свакодневницу, тако да пост онда постаје начин живота, а храна једна сасвим небитна ствар. Ово важи за сваког човека који тражи Христа и Спасење, испричао је наш саговорник.

Често можемо чути од неких људи како не посте јер због здравља морају да једу „јачу“ храну.Ђакон је нашим читаоцима разрешио и ову недоумицу.

-Сваки човек поседује одређену снагу и вољу. Наравно, постоје људи са слабијим општим здрављем који би из здравствених разлога требало да се држе одређене дијете за њихово добро. Али пост није дијета. Пост је пре свега средство и молитвени покушај превазилажења своје природе и свог стања. Нико до сад није преминуо хранећи се посном исхраном, већ чак штавише, такви људи су, скоро по правилу, изврсног здравља. Mens sana in corpore sano. Постоји безброј научних чланака о начину и врсти исхране где се пост увек препоручује. Кад је у питању озбиљнија клиничка слика увек се треба посаветовати са парохијским свештеником, истакао је ђакон.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *