Жарко Шешум: Најлепше ми је било у Бачкој Паланци

Рукометна каријера некадашњег рукометаша Жарка Шешума (1986) је пребогата успесима, пре свега у клупском рукомету, али и репрезентативном дресу наше земље.
Клупску каријеру је Шешум почео у млађим категоријама Синтелона и провео у првом тиму бачкопаланачког клуба четири године (2003.-2007.), а потом је променио још четири клуба у Мађарској, Немачкој, да би играчку каријеру окончао у Швајцарској.
Први пут се Жарко Шешум сусрео са рукометном лоптом још као ученик ОШ „Вук Караџић“, тачније пред крај четвртог разреда, а на питање шта га је привукло овом спорту, рекао је:
-Од почетка ми се свидело. Рукомет је динамичан спорт са пуно голова. Ишло ми је добро од почетка, а љубав према рукомету је са годинама само расла, почиње причу некада сјајни леви бек из Бачке Паланке и додаје:
-Први тренер ми је био Мирко Шобот, који ми је уједно и предавао физичко васпитање у ОШ „Вук Караџић“, а највише сам напредовао код Предрага Петљанског у Синтелону.
Имали сте сениорску каријеру дугу 18 година. Да ли сте задовољни оним што сте постигли?
-Јесам, мада…, сигурно је могло боље и другачије, али можда и лошије тако да сам генерално јако задовољан својом каријером. У каријери увек има успона и падова, али то је спорт.
У Синтелону сте провели четири сениорске сезоне у овом клубу. Какав је био период проведен у Бачкој Паланци.
-Дрес првог тима Синтелона сам носио од 2003. до 2007. године. Био је то најлепши период у животу, био сам млад, ту су били тренинзи и моји другари у Бачкој Паланци. Ту сам највише уживао. Имао сам само 20 година када сам први пут отишао да играм у иностранство, односно отишао сам у мађарски „Веспрем“, врхунски клуб са фанатичним навијачима. То је и град који живи за рукомет. Уживао сам док сам био у Веспрему, играо сам Лигу шампиона и освојио доста трофеја. Носио сам њихов дрес од 2007. до 2010. године.
Те 2010. године сте се одлучили на одлазак у најјачу рукометну лигу на свету, немачку Бундеслигу, конкретно у Рајн Некер Левен из Манхајма где сте остали до 2014. године?

-Жеља ми је била Бундеслига и стигао је позив од Рајн Некер Левена, сјајно организованог клуба који је у том тренутку имао највише циљеве. Клуб је тада имао препуно звезда у свом саставу. За четири прелепе године смо освојили ЕХФ куп у 2012/13. сезони. Било је то потпуно ново искуство за мене.
По истеку уговора са Рајн Некер Левеном имали сте разних понуда, али сте желели да останете у Немачкој?
-Прешао сам 2014. године у „Гепинген“ и тамо остао тамо до 2018. године. То је клуб са великом традицијом и мислим да сам тамо играо најбољи рукомет. За четири проведене године у Гепингену смо освојили два ЕХФ купа. То је диван град за породицу, али и мене као рукометаша. После осам година проведених у Бундеслиги, дошло је време да мало „спустим гас“. Отишао сам у Швајцарску, а „Кадетен“ је изузетно амбициозан клуб, учесник Лиге шампиона. Швајцарска лига је много мање захтевна од Бундеслиге, а и земља је прелепа за живот и бављење спортом. Ту сам 2021. године и завршио играчку каријеру.
У дресу са државним грбом Србије је Шешум одиграо 109 утакмица и постигао 337 голова. Као рукометаш националне селекције Србије је Шешум 2009. године на Медитеранским играма освојио златно одличје, а три године касније на Европском првенству у Београду му је припало сребрно одличје.
Посебан део каријере представља играње у дресу репрезентације Србије. Сматрате ли да сте добили праву шансу у дресу Србије?
-Не могу о томе сада да судим. Сваки селектор репрезентације је радио оно што је мислио да је најбоље у том тренутку, а ја сам био у служби тима. Лично мислим да сам некада могао да добијем значајнију улогу, али последњу реч је имао стручни штаб репрезентације. Има ту још других фактора, тренутна форма, јачина противника… У сваком случају сам поносан што сам носио дрес Србије, освојио две медаље за нашу земљу, наступао на Олимпијским играма и једно време чак био и капитен.
Одиграли сте много утакмица у својој каријери, али која Вам је најдража?
-То су квалификације за Светско првенство 2011. године у дресу репрезентације Србије када смо играли против Чешке. Били смо отписани, јер смо били знатно ослабљени без доста повређених играча, а Чеси су тада били у доброј форми. Међутим, у двомечу са Чесима смо били успешнији, прошли смо и квалификовали се за Светско првенство.
Ваша ћерка Лена је кренула очевим стопама и тренира рукомет. Какве су њене амбиције?
-Лена тренира у Лавовима БП код Ане Тешановић, наше бивше репрезентативке. Иако је у почетку тренирала одбојку, врло брзо се пребацила на рукомет. Воли овај спорт, врло је озбиљна, вредна и посвећена. Докле ће догурати уопште није важно, све док воли спорт и посвећено испуњава своје обавезе.
Ваша порука младим рукометашима и онима који тек треба да почну са тренирањем неког спорта?
-Бавите се спортом, било којим, на прави начин и из љубави. Спорт је здрав. Стварајте радне навике, дисциплину, јер ћете тако кроз спорт стећи пуно пријатеља и лепих успомена, закључује овај разговор некадашњи рукометаш Жарко Шешум.
Д. Зорић



