Бачка Паланка, 20. октобар 1944. године

Општина Бачка Паланка данас је, 20. октобра обележава 81 годину од ослобођења града у Другом светском рату. Бачка Паланка тај дан сваке године прославља као Дан општине, а шта се тачно догодило тог 20. октобра 1944. године на територији наше општине, за „Недељне новине“ испричао је проф. др Светозар Бошков, историчар, запослен на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду.


-Мало се зна о догађајима који су се одиграли 20. октобра 1944. године у нашем граду и они се заснивају искључиво на сведочанствима појединаца који су учествовали у тим догађајима. Та сведочанства говоре да су чланови Бачкопаланачког партизанског одреда ушли 19. октобра у наш град и да су већ тада последње окупаторске јединице напустиле Бачку Паланку. Наредног дана, 20. октобра, одржан је скуп партизана у порти православне цркве када су формирани и први органи нове власти. Вероватно је то разлог зашто се 20. октобар слави као дан ослобођења нашег града.

-Нешто касније у град улази и Осма војвођанска бригада без трећег батаљона који се кретао ка Новом Саду. Овај батаљон је приликом напредовања ка Новом Саду водио борбе са заосталим деловима окупаторске војске код Челарева. То је, по свему судећи, био последњи окршај са непријатељским јединицама на подручју Бачке Паланке и околине.

-И 958. пук руске Црвене армије налазио се 20. октобра у околини Бачке Паланке, али се повлачио у правцу Срема истог дана ујутру и није улазио у град зато што су већ наредног дана вршене последње припреме за формирање Сремског фронта на чијој првој линији се налазила и наша општина и наш град. Мала група руских војника улази у Бачку Паланку тек 25. и 26. октобра из правца Гајдобре, а народ их дочекује са великим одушевљењем.

-Иако је Бачка Паланка ослобођена од окупатора опасност по град и народ у њему није прошла, јер су борбе у Срему настављене несмањеном жестином. Бомбардовање града са Сремске стране је настављено и после 20. октобра па се сигурност у Бачкој Паланци није могла гарантовати до потпуног повлачења окупатора са подручја целе земље. Тек онда се могло рећи да је опасност по Бачку Паланку и њене становнике у потпуности отклоњена.

-У скоро сваком насељу наше општине постоје споменици који су посвећени погинулим и страдалим у народноослободилачкој борби током Другог светског рата. Само у Бачкој Паланци их има неколико. На излазу из Бачке Паланке према Новом Саду налази се споменик „Чамац“ који је остао као успомена на илегални пут којим су се преко Дунава пребацивали нови добровољци за партизанске јединице у Срему и којим су се транспортовали партизанска штампа и пропагандни материјал. У Доситејевој улици налази се „База Стојаковића“ у којој су страдали Клара Фејеш, Жика Поповић и Ратко Видовић. Те вечери у истој кући само у другом склоништу преживели су Душан Алимпић – Влада, Богдан Стојаковић и Лепосава Андрић – Баба. Испред Дома здравља налази се споменик лекару, хуманисти, револуционару и народном хероју др Младену Стојановићу. У његову част, али и допринос који је дао у народноослободилачкој борби и због угледа који је имао међу народним херојима Босанске Крајине, село Букин преименовано је у Младеново, јер су за време колонизације 1946. године у њега насељени колонисти из тог краја. У кругу некадашње касарне у Багремари налази се и спомен обележје Јовану Бељанском – Лали, такође народном хероју родом из Змајева код Врбаса, који нас подсећа да је на том место био Центар за обуку општенародне одбране који је носио његово име. Бачка Паланка има и гробно место палим руским борцима.

-Ништа мање значајна није ни спомен плоча која се налази на углу улица Југословенске армије и Светозара Милетића, а која означава место где се некад налазила кућа Витомира Поповића у којој су се током 1941. године одржавали илегални састанци КПЈ на којима су донете значајне одлуке за развој и ширење Народно-ослободилачког покрета у овом крају.

-Последице рата су увек тешке и подразумевају жртве и страдања. Не треба да заборавимо да су ови споменици из периода Другог светског рата успомене на људе који су дали своје животе да би будуће генерације живеле слободно. Да ли су идеје комунизма или социјализма биле исправне или не о томе ће судити данашње и будуће генерације, али треба да будемо свесни да су ти људи дали оно најдрагоценије – свој живот, да бисмо ми данас живели у слободном граду и слободној држави. То треба да поштујемо и ценимо, јер ко не цени своју прошлост неће ценити ни туђу.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *