Трубаране греје завичај и када октобар захлади

Ни хладноћа последњег октобарског дана није спречила Трубаране да се окупе у Бачкој Паланци. Уз разговор, дружење и успомене на завичај, људи пореклом из Трубара, њихови потомци и пријатељи села још једном су показали да се блискост може сачувати и далеко од места из којег су потекли.


У многим паланачким породицама Родића, Бабића, Болтића, Роквића, Зељковића и других живе приче и сећања на Трубар. За столовима су се нашли и бројни пријатељи и кумови — неки које са селом повезује порекло, а други које са Трубаранима вежу дугогодишње пријатељство и блискост. Тако је завичајни скуп постао место сусрета свих којима су ти људи и њихов крај прирасли срцу.

Дружење је 31. октобра организовало Завичајно удружење Трубарана, основано у мају ове године. Жеља је да удружење повеже људе, сачува породичне приче и обичаје и претвори љубав према завичају у конкретну помоћ. Добродошли су пријатељи Трубара и сви који желе да допринесу његовој обнови.

На скупу су представљени досадашњи рад и финансијски извештај, а разговарало се и о употреби прикупљених средстава. Међу предлозима су пакети помоћи за угрожене становнике села, након провере коме су потребни, подршка обнови цркве и додатни допринос обнови пута. Заједничка жеља је да се помоћ усмери тамо где ће највише значити људима који у Трубару живе.

Посебно место у разговору имао је Свети свештеномученик Илија Трубарски, некадашњи трубарски свештеник Илија Родић. Српска православна црква прибројала га је лику светих 2025. године, а прва литургијска прослава одржана је 9. маја ове године. Његов празник, који се обележава 9. маја, Трубарани виде као нови подстицај за окупљање, очување духовног наслеђа и повратак завичају. Предложено је и организовање заједничког одласка на наредну прославу.

„Волели бисмо да наша дружења оставе траг и у самом селу — да некоме олакшамо свакодневицу, помогнемо обнову и дамо разлог више да се у Трубар долази. Посебно позивамо људе пореклом из других места у околини Дрвара да буду наши гости. Можда баш из таквих сусрета израсту нова удружења и акције за њихова села. Сви бисмо били срећни да се у нашем крају обнављају куће, путеви и места окупљања и да се у њих враћа живот”, поручују из удружења.

Јер завичај живи и у ономе што за њега учинимо: у посети старом комшији, поправљеном путу, сачуваној фотографији и детету које први пут упозна село својих предака.

Извор и фото: Завичајно удружење Трубарана

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *