Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (13. октобар)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Лето кад је нестала Сара Лерој“ – Мари Вареј
Нестанак петнаестогодишње Саре Лерој шокирао је градић Бувил на Мору и дирнуо целу Француску. Сви становници су имали своје хипотезе, али нико није никад сазнао праву истину.
Двадесет година касније, Фани, која је постала новинарка, принуђена је да се врати на поприште ове трагедије која је обележила њену младост. Иако би Фани најрадије заборавила своју прошлост, мораће да се суочи са непријатним чињеницама. Јер прича о Сари Лерој има везе и са њом… Истина ће наћи свој пут, а неке оптужбе ће запрепастити све оне који се сећају мистериозног Сариног нестанка.
Са финоћом и правим осећајем неизвесности, Мари Вареј разоткрива снагу женског пријатељства у задивљујуће дирљивом роману који се не испушта из руку.
„Прича о пријатељству, сестринству и незаборавним јунакињама. Једна новинарска репортажа покренуће лавину догађаја и разоткрити давно заташкане тајне.“ – rowenabookine.com
„Бременит тајнама које постепено избијају на површину, овај роман се бави важним темама, као што су насиље у школи, растављене породице, а пре свега говори о снази женске солидарности.“ – babelio.com
„Врло деликатно и са много напетости, Мари Вареј приказује механизам женског пријатељства. Дирљиво и узбудљиво до последње странице.“ – leslecturesdelily.com (laguna.rs)
„Како то изгледа“ – Софи Кинсела
Најхрабрија књига коју ћете прочитати ове године. Наизменично слама срце и велича живот.
„Како то изгледа? је измишљена прича, али је од свих мојих књига највише аутобиографска. Ивина прича је моја прича.“
– Софи Кинсела
Ив је успешна списатељица која се једнога дана буди у болничком кревету, не сећајући се како је ту доспела. Њен муж, који је непрестано уз њу, објашњава јој да јој одстрањен велики злоћудни тумор на мозгу.
Док Ив поново учи да хода, говори и пише – борећи се са својом дијагнозом и са питањима како и када то објаснити својој вољеној деци – она почиње да се сећа онога што је за њу најважније: дугих шетњи с мужем док се чврсто држе за руке, вечерњих породичних игара и тога да кад угледа ону праву хаљну, увек треба да је купи.
Ова прича испричана кроз кратке анегдоте, од којих је свака јединствен покушај да се одговори на немогућа питања препознатљива свакоме ко покушава да се пробије кроз лавиринт бола. Овај изузетни кратки роман који слави живот, проткан топлином и хумором истовремено ће вам сломити срце и поново га саставити.
„Зашто сам написала овако личну књигу? Одувек сам процесуирала свој живот писањем. Скривајући се иза својих измишљених ликова, одувек сам претварала свој живот у причу. Можда је то мој вид терапије. Писање је моје уточиште, а писање ове књиге, мада је повремено било тешко, пружило ми је задовољство и деловало је терапеутски.“ – Софи Кинсела
„Снажна прича о љубави, животу и тузи испуњена дирљивим тренуцима и Кинселиним препознатљивим шармом.“ – Woman’s World (laguna.rs)
„Мартин удио“ – Сања Савић Милосављевић
У роману Сање Савић Милосављевић – прозаисткиње, песникиње и сценаристкиње – има хумора и духовности, шарма и присности, очуђења и апсурда. Међутим, ово нису једини аргументи за хипотезу да је Београдски победник отишао у руке књижевнице која о српској прози брине на најбољи могући начин. Исповестима жртава рата Сања управља руком сигурног драматурга, стално усредсређеног на то да све што читаоцу жели да дочара мора једнако јасно да каже и прикаже. – Владислава Гордић Петковић
У најређим случајевима добар реалистички роман ће се, не самом темом већ начином њене обраде, приближити трауматском језгру колективног искуства. Судбине јунака Мартиног удјела преокренуо је грађански рат; трагајући за одговорима и разлозима, нико од њих се неће окренути другима, туђем свету или непријатељима, већ ће главног кривца потражити у себи, у сопственом кукавичлуку и компромисима. На тај начин њихово сведочење о прећуткивању и брисању Јасеновца из сећања преобраћа се у страшно и аутентично суочавање са деценијама однарођавања. – Весна Тријић
Исписујући приповест о обичној жени „из народа“, ауторка је успела да обликује лик нове, савремене Петрије и тако дотакне неуралгичне тачке наше културе. Причом о животу Срба у Книнској крајини Савић Милосављевић дала је уметнички промишљен поглед на ратна дешавања и патње овог народа. Укрштањем три приповедна тока и стварањем ситуације, не више романа у роману већ стрипа у роману, Сања Савић Милосављевић успела је да стави у први план тему уметности, стваралаштва, стрип-естетике у писању и у животу, и покаже начин на који уметност може партиципирати у стварном животу, настајати из њега али га и изнова стварати и осмишљавати. – Наташа Анђелковић (laguna.rs)



