У општини Бачка Паланка 47.037 становника

Републички завод за статистику 1. јула објавио је виталну статистику, која обухвата број становника, као и податке о броју рођених и умрлих током прошле 2025. године.


Процењен број становника у Републици Србији у 2025. години је 6.549.901 (процене су засноване на резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и резултатима годишње статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва). Посматрано по полу, 51,3% чине жене (3.363.297), а 48,7% мушкарци (3.186.604).

Републички завод за статистику објављује процене броја становника Републике Србије по старости, полу и типу насеља, за 2025. годину, и то на нивоу региона, области и градова/општина. Процене су израђене на бази Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и података о природном и механичком кретању становништва (унутрашње миграције).

Како наводе из РЗС-а, у периоду 2002–2025, број становника Републике Србије континуирано опада. На регионалном нивоу, једино је Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се од 2021. тај тренд променио, док је у осталим регионима у читавом посматраном периоду присутно смањење популације. Процес демографског старења становништва манифестује се ниским учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву. Према подацима за Републику Србију, у 2025. години удео лица старих 65 и више година износи 22,9%, а млађих од 15 година има 14,4%.

Посматрано на нивоу области, у Зајечарској области забележен је највећи удео старих 65 и више година (31,0%) и најмањи удео становништва млађег од 15 година (11,1%). С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година је у Рашкој области (19,0%), али је у тој области истовремено највећи удео млађих од 15 година (17,4%), а потом у Јужнобачкој (15,7%) и Београдској области (15,3%).

Дужина очекиваног трајања живота се у периоду 2002–2025. просечно годишње повећавала за око 0,2 године. Услед пандемије вируса ковид 19, због повећаног нивоа смртности, у 2020. и 2021. години дошло је до смањења очекиваног трајања живота код оба пола, док су у 2024. и 2025. години вредности очекиваног трајања живота изнад оних у претпандемијској, 2019. години. Осим промене у укупном броју становника, евидентна је и промена у старосно-полној структури становништва, која се најбоље уочава на старосно-полној пирамиди. У 2002, код оба пола, најзаступљенија је популација старосне доби 45–49 година, док је у 2025, у укупној популацији, највећи удео мушкараца старих 45–49 година и жена старих 70‒74 године, наводи се у извештају Републичког завода за статистику.

Број становника у општини Бачка Паланка у 2025. години износио је 47.037 становника. Према последњем попису становништва, који је спроведен 2022. године, наша општина имала је 48.667 становника. Број живорођене деце у 2025. години је 397, док је број умрлих у општини Бачка Паланка у истој години био 760. Дакле, негативан природни прираштај евидентиран је и током 2025. години у општини Бачка Паланка и укупно је износио -363.

Републички завод за статистику обрадио је и демографске индикаторе природног кретања становништва по општинама. Просечна старост мајке при рођењу првог детета у општини Бачка Паланка је 28,2 године, док је просечна старост мајке при рођењу детета 30,3 године. Просечна старост умрлог лица у општини Бачка Паланка прошле година износила је 74,4 година, а очекивано трајање живота за мушкарце износи 72,6, а за жене 77,6 година.

Према реду рођења, у Републици Србији се у 2025. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце за 825, број другорођене деце за 536, број трећерођене деце за 44, док је број четврторођене деце порастао за 14, а петорођене деце и деце вишег реда рођења за 32. По регионима, највише деце првог реда (49,8%) рођено је у Београдском региону (од укупног броја живорођених у Београдском региону). Највише деце другог реда (35,5%) рођено је у Региону Јужне и Источне Србије, док је највише трећерођене (16,5%) и четврторођене (4,7%) деце забележено у Региону Шумадије и Западне Србије. Највећи проценат деце петог и виших редова рођења је у Региону Војводине (2,9%).

Водећи узрок смрти у нашој земљи код оба пола су болести система крвотока. Од овог узрока смрти умрло је 44.603 лица (46,8% од укупног броја умрлих лица), и то: 20.659 мушкарaца и 23.944 женe. На другом месту су тумори, од којих је у 2025. години умрло 21.526 лицa (22,6% од укупног броја умрлих), односно 11.544 мушкарца и 9.982 женe, док су на трећем месту болести система за дисање, од којих је умрло 6.051 лицe (6,4% од укупног броја умрлих), односно 3.326 мушкарaца и 2.725 женa.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *