Јапански гуми – воћка 21. века

Драган Павин из Бачке Паланке још од трећег разреда основне школе показао је интересовање за егзотичне биљне врсте. Дрво кивија које и данас има у дворишту, израсло је из семенки које је још као дете извадио из кивија када је та воћка пристигла на наше тржиште. Данас Драган има врсте које су веома ретке, тек неколико дворишта у Србији могу да се похвале појединим необичним, егзотичним врстама.
-Крајем осамдесетих година прошлог века киви је први пут дошао у наше продавнице и онда сам ја из кивија вадио семенке и сејао. И дан дан имам живо то стабло кивија. Од тада се интересујем и прикупљам разне, људима мање познате врсте воћа и украсних биљака, а које могу да успеју код нас. Као најзанимљивију бих издвојио индијанску банану која сваке године донесе преко 100 килограма плода. У питању је мање дрво које припада роду папаја, а расте у североисточном делу Сједињених Америчких Држава који има сличну климу као нашу, прича Драгана Павин.
Један од услова који су Драгану битни да би неку нову, необичну врсту донео у своје двориште, јесте да не мора да се прска против штеточина. Управо је таква индијанска банана, која не само да не мора да се третира против штеточина, него се чај од њеног листа користи за прскање других биљака. Плод је изузетно сладак, сличан је банани и мангу.

-Такође гајим и елеагнусе, у ту групу спадају јесења маслина и јапански гуми. То су биљке које расту као већи грмови и изузетно су отпорни на наше услове, могу да издрже температуру и до -50. Јесења маслина је изузетно слатка, ја на пример правим мармеладу од ње у комбинацији са јабукама. Такође јој не требају никакву хемијски третмани, а отпорна је и на сушу. Рађа крајем септембра и даје прилично ситан плод па је потребно времена за њено брање, додаје Павин.

Што се тиче биљке јапански гуми, Драган каже да тек неколико примерака постоји у Србији, али да се она сматра биљком 21. века. Разлог за то је како каже, одлична отпорност на ниске температуре, мраз, крупнији плодови као и семенка која се такође једе. По саставу слична је маслини па је сувише и говорити о бенефитима за људски организам.
-Предност јапанског гумија је и у томе што сазрева крајем маја, почетком јуна чиме се избегава потреба за његовим заливањем, избегавају се могуће летње олује које би га оштетиле. Отпоран је на болести и штеточине чак је и азотофиксатор – обогаћује тло азотом па самим тим и околне биљке и воћке које расту у његовој близини, имају интензивнији раст. Мислим да би дефинитивно свако двориште требало да га има, како због естетике и мириса његовог цвета, тако и због свих осталих бенефита, рекао је наш саговорник.

Драган узгаја и кинески дуд или че дуд који, како каже, нема сличности са дудом. Сазрева у октобру, плодови су слатки и сочни, а као врста такође је отпоран на сушу и све болести.
-Укус бих могао да дефинишем као нешто између лубенице и шљиве. Ту је и фежоја која потиче из Бразила и може да поднесе температуре до -15. То је воћка са највише јода у себи, врло ароматична, интересантна, а плод јој је величине кокошијег јајета. Популарна је у јужним крајевима, а код нас релативно непозната, мада је у приморским деловима сада већ има доста, каже Драган Павин.
Постоје бројне врсте које успевају у крајевима са сличном климом, а отпорне су на климатске промене са којима се суочавамо. Драган управо зато и напомиње да нису то егзотичне врсте, већ само воћке на које можда нисмо навикли, а изузетно су плодоносне, укусне и не захтевају посебне третмане.
Д. Ј. Бујак



