Љубав као дар од Бога

Књижевница Славица Минић Цатић, у понедељак, 22. децембра, у Народној библиотеци „Вељко Петровић“, одржала је промоцију своје књиге „Усана дах“. 


О књизи су говориле библиотекарка Драгана Петрић и ауторка која долази из Крагујевца, а детињство је провела у Бачкој Паланци.

Славица Минић Цатић рођена је у Стокхолму 1967. године, а са навршених пет година долази у Бачку Паланку где је живела 15 година. Након тога, сели се у Крагујевац где и данас живи. Писањем се бави од 16. године, а сада јој је то примарно занимање.

-Поносна сам на моје почетке јер када сам почињала имала сам прилику да упознам покојног Мику Антића. Радо се сећам тих почетака највише због тога, он ми је тада рекао да верује у мене и да полаже велике наде у мене, рекла је Славица за „Недељне новине“.

Ауторка пре свега пише љубавну поезију, али и прозу. Каже како се њена дела баве посебном врстом љубави.

-То је поезија која се бави љубављу према Богу, мајци, уствари једном универзалном љубављу. Да бисмо нешто такво преточили у писану реч, треба ми у себи да носимо ту љубав. Обично људи на помен љубави прво помисле на партнерску љубав, али ја пишем о љубави која нам је дата од Бога, где ми нашим гестовима постајемо извор те љубави и даље је ширимо. Дакле, да се насмејете неком у пролазу, да помогнете некој старијој особи, све су то гестови љубави, прича књижевница Славица Минић Цатић.

Она додаје да у књизи „Усана дах“ има доста и аутопоетике, њених искустава, а поред тога ту су и искуства других.

-Мислим да свако може да се пронађе у овој књизи, мислим да има једну јаку поруку, о чему говоре и добре критике. Рецензент из Босне и Херцеговине, професор Ђорђе Дабарчић, ме је чак упоредио са Десанком Максимовић. Јесте то лепо и ја изузетно поштујем и волим Десанку Максимовић и наравно да сам поносна на то што ме пореде са њом, али ја имам неки свој правац и волим да будем своја и аутентична, додала је наша саговорница.

Поред поезије, у књизи се налази и проза која је пуна савета за бољи и опуштенији живот које је Славица исписала захваљујући свом животном искуству.

-У питању су мотивационе поруке које говоре да увек треба да идемо даље, да је радост наше природно стање. Углавном су то позитивне ствари јер ја сам оптимиста у животу и то се у поезији и препознаје.

И Бачку Паланку и Крагујевац Славица Минић Цатић доживљава као свој дом. За оба места је, како каже, подједнако везана.

-У Бачкој Паланци ми живе мајка и брат, у Крагујевцу су ми деца и напросто ја не могу да мерим та два места. Врло радо и често долазим овде, рекла је на крају наша саговорница.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *