Представљено стваралаштво Наташе Терзић

У Народној библиотеци „Вељко Петровић“, у среду, 10. децембра, одржана је промоција књига „Подруга“ и „Наслеђе предака“ ауторке Наташе Терзић.
Поред ауторке, на промоцији су учестовале Јелена Шуљманац Милошевић и Драгана Петрић, обе дипломиране библиотекарке.
Наташино стваралаштво драгоцено је за очување културног наслеђа Косова и Метохије. Њен роман првенац „Подруга” осветљава положај жене и обичаје патријахалног друштва, док књига „Наслеђе предака” доноси богаство народних предања, веровања и обичаја. Кроз своја дела ауторка преноси дух завичаја, чувајући од заборава сеоски живот, народне мотиве и колективна сећања. Пише о детињству, обичајима, ратовима и животним обичајима људи који су носили терет историје. Наташа је рођена у Беговом Лукавцу, на Косову и Метохији. По струци је економиста, а тренутно живи и ствара у Дивошу, малом месту на обронцима Фрушке горе.
-У књизи „Подруга“ описан је обичај који се поштовао у нека стара времена на Косову и Метохији. Уколико би се десило да жена из здравствених разлога не може да има деце, а да би се обезбедило потомство, жена би свом супругу доводила другу жену која би родила децу. Цео Балкан, а посебно Косово и Метохија, су били на највећем удару. Једноставно, да би се обезбедило потомство, одбрана, мушка чељад, жене су се придржавале овог обичаја. Женина улога тада је била да роди, да оформи породицу, ако то не успе, она је неиспуњена и њен живот је био промашен. Том темом се бавим у књизи „Подруга“, дакле, због чега се то радило, због чега је било важно, иако су ме поједини прозивали да ја промовишем бигамију, не, то је тада био нужни обичај чији корени се налазе још у Старом завету, рекла је за „Недељне новине“ Наташа Терзић.

Наша саговорница каже да, док је „Подруга“ полако путовала целим Балканом, из свих крајева добијала је поруке како се и на тим просторима некада давно поштовао овај обичај.
-Дакле, то није везано само за једно уско географско подручје и ја сам желела ту тематику да разрадим у овој књизи и покажем колико је то уствари племенито. Вида, главна јунакиња, доводи свом мужу Станку подругу Милену. Зар то није жртвовање за добробит породице слично Христу који се жртвовао за добробит људи? Љубав је кад гледаш добробит оног другог, када себе потиреш да би оном другом било добро, то је жртвовање за неки већи циљ. Само чисте душе су способне да виде неки лепши и светији циљ у свему томе, прича Наташа.
Друга књига, „Наслеђе предака“ обухвата приче од 1878. године. То су приповетке, дужих и краћих форми, међу којима су и бројне легенде.
-Читалац који чита „Наслеђе предака“ може потпуно да уђе у тематику, да доживи тај народ, да га уведе у менталитет народа на Космету на прави начин, каже ауторка.
Наташа Терзић је кратко време, након избеглиштва са Косова и Метохије 1998. године, живела и у Новој Гајдобри.
-То је била моја прва од 30 адреса, моја последња адреса је сада у Дивошу где тренутно живим. Бог ме је везао за Војводину, да након мог родног краја овде буде моја и прва и последња адреса, додала је књижевница Наташа Терзић.
Д. Ј. Бујак



