Инфлација успорила на 2,8 одсто

Како се наводи у извештају Републичког завода за статистику, цене производа и услуга личне потрошње у октобру 2025. године, у односу на септембар 2025. године, у просеку су повећане за 0,5%. Стопа инфлације у октобру износила је 2,8%. На презентацији извештаја о инфлацији, гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић рекла је да је уредба Владе Србије о ограничавању маржи највише утицала на успоравање инфлације.
Потрошачке цене у октобру 2025. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 2,8%, а у поређењу са децембром 2024. године повећане за 2,4%, у просеку, наводи Републички завод за статистику.
Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у октобру 2025. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (4,5%), одећа и обућа (1,2%), ресторани и хотели (0,8%), рекреација и култура (0,5%), алкохолна пића и дуван и здравље (за по 0,4%) и образовање (0,1%). Пад цена је забележен у групама храна и безалкохолна пића (-0,9%), опрема за стан и текуће одржавање (-0,3%) и транспорт (-0,2%).
Гувернерка Табаковић напомиње да је, од укупно 167 производа који чине прехрамбену компоненту инфлације, 147 производа у септембру забележило појефтињење на месечном нивоу, тако да је међугодишњи раст цена хране и безалкохолних пића снижен на 1,7%, са 7,8% у августу.
-Ипак, процењујемо да би успоравање инфлације наступило и без увођења Уредбе. О томе посебно сведочи базна инфлација (обрачуната након искључења цена хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у септембру успорила на 3,9%, а затим у октобру на 3,8%, и то како због успоравања раста цена индустријских производа тако и због успоравања раста цена услуга, рекла је гувернерка НБС.
Према новој централној пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће се током важења Уредбе, односно до краја ове и почетком наредне године, кретати испод или око централне вредности циља. И у наставку 2026. године, као и у средњем року, међугодишња инфлација би, напомиње гувернерка, требало да настави да се креће у границама циља 3 ± 1,5%, при чему ће ниска база из септембра ове године утицати на то да се инфлација крајем 2026. креће око 4%.
-На кретање инфлације у границама циља, поред ефеката ове уредбе и доношења одговарајућег законског оквира којим ће се унапредити регулација тржишта и спречити појава непоштених трговинских пракси с циљем очувања стабилности цена, утицаће и даље попуштање трошковних притисака из међународног окружења. Такође, долазак нове пољопривредне сезоне требало би да делује дезинфлаторно, под претпоставком да наредна сезона буде боља од овогодишње, што ће допринети нижим ценама воћа и поврћа, додала је гувернерка.
Очекивано кретање инфлације, према речима Јоргованке Табаковић, утицало је и на одлуку Народне банке Србије да референтна каматна стопа остане на нивоу од 5,75% тачније, није се мењала од септембра прошле године.
-Подсетила бих вас да је Народна банка Србије, након што су изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга на системски начин уређене максималне каматне стопе на задуживање физичких лица, омогућила да се од септембра додатно снизе каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите за грађане и пензионере с нижим примањима, што је резултирало смањењем просечне пондерисане каматне стопе на динарске кредите становништву на 8,8%, изјавила је Јоргованка Табаковић на презентацији извештаја о инфлацији.
Д. Ј. Бујак



