Малетин: Лекар пре свега мора бити човек који лечи разумевањем

Немања Малетин, млади лекар и истраживач из Бачке Паланке, овогодишњи је добитник Октобарске награде за изузетне резултате у области медицине, науке и образовања.


Немања Малетин рођен је 1999. године у Бачкој Паланци. Основно образовање и нижу музичку школу завршио је у родном граду, а Средњу медицинску школу „7. април“ у Новом Саду завршио је са Вуковом дипломом.

Медицински факултет Универзитета у Новом Саду завршио је 2024. године са просечном оценом 10,00, као први у генерацији.

На основу изузетних академских резултата и досадашњих достигнућа, независна комисија Универзитета у Новом Саду прогласила га је најбољим студентом Универзитета, чиме је постао први Бачкопаланчанин у историји који је понео ову највишу студентску част јединог универзитета у Војводини.

Вишеструко је награђиван од стране Универзитета, Медицинског факултета, као и престижних организација попут Српског лекарског друштва. Добитник је Годишње награде Друштва лекара Војводине за изванредан успех током студија, био је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја, као и Фондације „Привредник“.

Такође је добитник награде Матице српске и више признања за изузетне резултате на тестовима знања.

Својим знањем, радом и посвећеношћу Немања Малетин представља пример младог човека својим успесима и вредностима достојно представља свој град и инспирише млађе генерације.

Пре свега, честитам још једном на освојеној Октобарској награди. Колико је за тебе значајно ово највише општинско признање?

Хвала вам на честиткама. Ово признање ми је посебно драго јер долази из мог родног града, места где сам одрастао, где живе људи који су ме подржавали и веровали у мене од самог почетка, места којем се увек радо враћам. Добити награду од своје заједнице има једну посебну тежину, то није само признање за досадашњи рад већ и подсећање на корене и одговорност коју имам према својим суграђанима. Ова награда је за мене веома емотивна, јер осећам да све што радим има прави смисао тек онда када то може да донесе корист друштву из којег потичем. Увек са поносом говорим и говорићу одакле потичем.

Завршио си медицински факултет као најбољи у генерацији, колико је било тешко?

Било је изазовно, али не и тешко у негативном смислу. Када нешто истински волите, сваки труд добија свој смисао. Медицина тражи посвећеност, истрајност и велику дозу љубави према човеку. Током студија сам често радио више него што је било неопходно, не зато што сам морао, већ зато што сам желео да разумем суштину, не само болест, већ и човека који је носи. Само такав, интегративни и холистички приступ човеку може да доведе до позитивног исхода лечења.

Сматрам да резултат није само у бројкама и оценама, већ у томе колико си растао као личност и као будући лекар. Та искрена заинтересованост, радозналост и посвећеност биле су препознате када сам изабран за најпрестижније признање, титулу Најбољег студента Универзитета у Новом Саду и Студента генерације медицинских наука. То је велико признање, али верујем да је највећа награда за сваког лекара када уме да помогне пацијенту, када својим знањем, али и присуством и разумевањем, донесе неком олакшање, сигурност и наду.

Ипак, све то не би било могуће без огромне подршке моје породице. Моји родитељи и брат су били уз мене у сваком тренутку, веровали у мене и давали ми снагу онда када је било најпотребније. Овај успех је подједнако њихов колико и мој, и искрено сам им захвалан на свему што су за мене учинили.

На специјализацији си на онкологији, зашто баш та област, шта те је привукло?

Онкологија је поље које спаја науку, хуманост и наду. То је грана медицине која се бави изузетно тешким болестима, туморима, али и људима који се са њима храбро боре. У онкологији се човек сусреће са најдубљим питањима живота, али и са највећим примерима снаге, достојанства и вере. Ово је област која се данас најбрже развија у медицини, свакодневно настају нови лекови, имунолошке и таргет терапије, молекуларна испитивања и персонализовани приступи који оболелима од најтежих болести доносе огромну наду.

Интернистичка онкологија, у ужем смислу, бави се системским лечењем пацијената са малигним болестима, применом хемиотерапије, имунотерапије и таргет терапије, као и праћењем нежељених ефеката и проценом одговора на лечење. То подразумева блиску сарадњу са пацијентом и континуирано праћење његовог физичког и психолошког стања током читавог процеса лечења.

Привукла ме је управо та сложеност болести и динамика терапије, али пре свега, контакт са пацијентом. У онкологији се не лечи само болест, већ и страх, неизвесност. Ту се најбоље види да је лекар пре свега човек који лечи присуством, разумевањем и искреном бригом, уз све могућности које нам савремена медицина нуди.

С обзиром да си млад, а већ си толико пута показао врхунско знање, да ли се поред специјализације бавиш још нечим, какви су твоји планови за будућност?

Тренутно сам на специјализацији из интернистичке онкологије и паралелно похађам докторске студије из биомедицинских наука. Активно се бавим научноистраживачким радом у областима имунологије, превентивне медицине, хематологије и онкологије, јер верујем да савремени лекар мора да буде и истраживач, неко ко стално преиспитује, учи и надограђује своје знање.

Поред медицине, волим да комбинујем науку и уметност. Похађам соло певање и упоредни клавир, јер верујем да лекар треба да остане човек широких хоризоната. Поред изузетно квалитетне Музичке школе у Бачкој Паланци, ЦТКУ „Коста Абрашевић“ је место које је одиграло велику улогу у мом личном формирању и развоју.

Активно се бавим и атлетиком. Током студија сам био капитен Атлетске секције Медицинског факултета и са тимом сам учествовао на бројним универзитетским такмичењима где смо остваривали запажене резултате. Верујем да је управо тај баланс између ума, тела и душе кључ сваког успеха.

Што се будућности тиче, желео бих да наставим да се усавршавам у клиничкој и академској медицини, али и да знање које стекнем вратим својој земљи и младима који долазе после мене, а пре свега мојим пацијентима. Моја жеља је да својим примером покажем да се и у Србији може постићи врхунски резултат ако постоји посвећеност, рад, поштење, скромност и искрена жеља да се помогне човеку и друштву уоште.

Која би била твоја порука, пре свега младима?

Моја порука младима је да никада не одустају од себе и својих снова, без обзира на околности. Свако време има своје изазове, али и своје прилике. Важно је да остану упорни, да раде на себи и верују у оно што раде, јер труд, знање и поштење увек на крају нађу свој пут.

Не треба се плашити одговорности ни неуспеха, јер се управо из њих највише учи. Неуспех не треба да обесхрабри, већ да мотивише. Важно је да све што радимо има смисао, да је на добробит нама и заједници. Сваким даном сваки појединац треба да тежи томе да буде бар мало бољи, за себе, за своју околину и за друштво у целини, јер само тако можемо истински напредовати као појединци и као заједница.

И на крају, никада не треба заборавити одакле потичемо. Корени нас држе чврстим, а знање и доброта нас воде напред.

Д. Ј. Бујак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *