Вијетнамске свиње Милоша Влашкалића – квалитет препознат у региону

Милош Влашкалић из Визића још од средње школе узгаја вијетнамске свиње. Са овом врстом упознао се управо у Средњој пољопривредној школи у Футогу, а пред сам крај школовања набавио је и своје вијетнамско прасе. Из Бачке Паланке преселио се у Визић где је проширио производњу, оженио се, а има и велике планове као млади пољопривредник.
За „Недељне новине“ Милош каже да му се вијетнамско прасе свидело због начина држања, малог улога, нема ни велике прохтеве и прилично су умиљате.
-Вијетнамска свиња због свог начина држања и узгоја не трпи концентрат и вештачки начин држања, она тражи што више простора, да слободно шета и што природније окружење. То је полудивља раса свиња и она тражи напросто такав систем држања. Дакле, једе воће, поврће, траву, помије, разне плодове… С обзиром на то, њихово месо је доста другачије по квалитету у односу на расе свиња које су из интензивног узгоја. Вијетнамска свиња јесте типична масна раса, али та масноћа има много мање негативног холастерола. Месо је слично као код мангулице, прошарано и сочније. Одрасла свиња тежи између 80 и 100 килограма или између 60 и 80 килограма за приплодна грла, прича нам Милош.
У свом газдинству Влашкалић тренутно узгаја 11 крмача у приплоду и два нераста што им, како каже, омогућава да прате више линија, пре свега због оних који купују и мужјака и женку. На тај начин купцима обезбеђују пар који није у крвном сродству.
-Дуго година смо радили селекцију, па из тог разлога наше крмаче прасе 10 и више прасади у једном леглу, а просек је од 6 до 8. Строго водимо рачуна да не буде парења међу сродницима. Што се тиче месних производа од вијетнамске свиње, изузетно су здрави, могу да кажем да је то буквално органски производ. Наш даљи циљ је да почнемо прераду и продају меса и сухомеснатих производа. Свесни смо да је онда и улог већи, али је свакако онда већи и приход, тако да нам је то жеља за наредни период, додаје наш саговорник.
Узгој вијетнамских свиња, породици Влашкалић је одличан додатни приход. Додаје да његове вијетнамске свиње тренутно имају најчистију генетику у Србији што је довело до тога да сву прасад распродају унапред. Купци долазе из свих крајева Србије, чак их има и из Босне и Херцеговине и Црне Горе.
С обзиром да је Милош велики љубитељ животиња, поред вијетнамских свиња у његовом домаћинству налази се и живина, коњи, козе, овце, зечеви, па чак и змије. До пре неколико година живео је у Бачкој Паланци, а преко конкурса Министарства за бригу о селу, као млади пољопривредник, добио је кућу на селу и преселио се у Визић. Убрзо након тога се и оженио, добио дете и каже да је одлазак на село била једна од бољих животних одлука.
-Да ли је боље у граду или на селу, зависи од тога шта млад човек жели и да ли хоће да ради. Нама који се бавимо узгојем животиња далеко је лакше обезбедити храну за животиње на селу. Конкурисао сам пре четири године, сасвим случајно на наговор једне пријатељице. У међувремену сам се и оженио, добио сина па смо се сви заједно преселили у Визић. Након пресељења одмах смо и повећали број приплодних крмача и не мислимо ту стати, увек гледамо нешто ново да додамо, радимо и све то још више развијамо, каже Милош.
Визић као село општине Бачка Паланка на сремској страни има ману искључиво због недостатка моста и свакодневног преласка границе, каже Влашкалић. Село је, додаје, лепо, препуно зеленила, куће су и јефтиније него у бачким селима општине, а у много бољем стању.
-Главни проблем нам је само та граница, готово је немогуће функционисати без аутомобила. Производе које продајемо у Бачкој Паланци, ми морамо возити преко Новог Сада јер није дозвољено све то пренети преко границе. Такође и пут до самог села је заиста у лошем стању, тако да би то биле једине мане. Ипак, ја морам да кежем да се ни у једном моменту нисмо покајали, природа је дивна, дете нам одраста уз домаће животиње, а може да види и веверицу и фазана и срндаћа, што је заиста веома важно и корисно, закључио је сточар Милош Влашкалић.
Млади људи попут породице Влашкалић јесу оно што фали српским селима. Уз рад, труд, добру идеју и љубав према природи и животињама, квалитетан живот на селу је сигуран резултат.
Д. Ј. Бујак



