Како се ратари боре са климатским променама?

Последњих неколико година било је доста изазова за пољопривреднике. Криза на глобалном нивоу уздрмала је цене вештачког ђубрива, семена и других инпута, а све то у стопу прате климатске промене чије последице су, чини се, све израженије.
Да на климатске промене пољопривредник не може директно да утиче, али да на одређени начин може да им се прилагоди, слаже се и Зоран Стојаковић, ратар из Бачке Паланке. Он тренутно обрађује 75 јутара земље која је већином под сојом и кукурузом док је пшеница минимално заступљена. Он каже да је и ова година за пољопривреднике изазовна управо због суве и релативно топле зиме.
-У пољу се тренутно обавља хемијска заштита соје и кукуруза и међуредна обрада усева, као што су шпартање соје и кукуруза. Климатске промене умногоме утичу на производњу под отвореном. Релативно топла зима, високе температуре довеле су до тога да имамо дефицит влаге у земљишту што се највише одразило на пшеницу и уљану репицу. Сува јесен отежала је сетву озимих усева, а недостатак снегова и зимске влаге ће се веома одразити на принос, каже Зоран за „Недељне новине“.

Он додаје да након јесени и зиме имамо и релативно суво пролеће где су озиме културе претрпеле штету како по питању недостатка влаге, тако по питању бројних штеточина и инсеката који су зиму презимели.
-У задњи моменат имали смо пар озбиљнијих падавина које су омогућиле како сетву и ницање пролећних усева, тако и релативно поправиле стање озимих усева. Принос ће свакако бити умањен зависно од парцела и локалитета, рекао је наш саговорник.
Прошле године подручје наше општине погодила је и суперћелијска олуја која је узела свој данак и у пољопривреди. Лоша година, смањени приноси, висока улагања у производњу, све су то ствари са којима су се ратари суочили претходне године.
-Улазимо у нову годину у нади да ће приноси бити бољи, распоред падавина, а самим тим и коначне цене пољопривредних производа. На климатске промене не можемо да утичемо свакако, али можемо да дамо свој допринос, да се фокусирамо и унапредимо производњу одабиром хибрида који су више отпорни на сушу и полегања, конкретно кукуруза и соје. Дакле, да урадимо све што је у нашој моћи, закључио је ратар Зоран Стојаковић.
Д. Ј. Бујак



